Зора Митровић из Марадика рођена је 1897. године. Заједно с мужем Жарком маја 1942. године усташе су је ухапсиле и одвеле у непознатом правцу, одакле се више никад неће вратити. Била је то одмазда што им је син Бора ступио у партизане.
Поруку која је остала иза ње написала је ћерци Јелици и снахи Дрени непосредно пред стрељање и сакрила је у косу. Стрељана је у дворишту манастира Крушедол, који су усташе претвориле у затвор и касарну. Ту су довођени житељи Крушедола, Марадика, Прњавора и околних места, одакле су одвођени у логоре, а многи од њих су и побијени. Таква судбина је задесила и Зору Митровић.
Њено писмо, коса и посмртни остаци нађени су у саркофагу Арсенија IV Шакабенте у манастиру Крушедол јула 1960. године.
Ову и друге приче из заточеништва можете чути током ауторског вођења кроз изложбу ,,Рукопис заточеништва- писма из Другог светског рата“ у четвртак, 20. фебруара у 18 часова у Музеју Војводине, Дунавска 37, у интерпретацији ауторке изложбе Иване Кулачин, више кустоскиње историчарке.
Predstava „Lepa Brena Prodžekt“ u nedelju, 2. marta u Pozorištu mladih
Преузмите андроид апликацију.
