Атанасије Стојковић (Рума, 20. септембар 1773 — Харков, 2. јун 1832) био је српски писац и научник, руски академик, професор и ректор универзитета у Харкову, писац прве књиге из физике на српском језику, писац првог романа у новијој српској историји, као и преводилац Новог завета на славеносербски.
Захваљујући свом образовном раду, 1803. године био је позван за првог редовног професора на новоотворени универзитет у Харкову. Али све је почело тако што је своју књигу „Физику“, послао на поклон руском цару Александру. Руски владар му је узвратио са два похвална писма, захваљујући којима су му у Русији отворена сва врата. Са достојанством императорског придворног саветника дошао је у Харков 1804. године, у друштву мајке и једног синовца. Он је био један од учених Срба које је царска Русија позвала да буду професори на том универзитету, уз Глигорија Трлајића, Саву Петровића, Ђорђа Коритара. Прво је предавао на катедри теоријске и експерименталне физике, али је убрзо постао декан одељења физичких и математичких наука. Стојковић је касније постао и ректор и оснивач харковског Ученог друштва.
Такође је стекао многе почасти и привилегије, постао члан Царске академије наука, добио од цара Александра I Орден Светог Владимира трећег степена, а добио је и материјалне привилегије и постао државни саветник.
Након што је 1815. године постао ректор Харковског универзитета оженио се. Руски цар му је 1815. године поклонио 25.000 јутара земље у Херсонској губернији. Напустио је потом универзитетску катедру и постао државни саветник, угледник са више ордена и медаља. Имање је касније предао синовима Аркадију и Хонорију, и спокојно умро 1832. године у Харкову.
Његов просветитељски рад обухвата и превод Новог завета у славеносербској редакцији што је прилично отежало Вуку Караџићу да нађе разумевање и подршку међу ученим Србима за његов превод на народни српски језик. Међутим, његов роман „Аристид и Наталија“ из 1801. године представља први роман у новијој српској књижевности.
Аристид и Наталија је дидактичко-сентиментални роман, који прати животни пут главног јунака Аристида, његову и Наталијину љубав и брачни живот. То је репрезентативно дело сентиментализма, општеевропског књижевног правца, и у себи сабира не само његове типичне теме: пријатељство и љубав, идиличан породични живот, супротстављање сеоског живота градском већ и наглашену осећајност у описима, лирска расположења и патетичан тон „слатког стила”. У складу са просветитељским идејама, овај роман представља и практичан приручник за испуњен, задовољан и срећан живот.
По узору на Волтеров „Кандид“ написао је дело необичног назива – „Кандор или откривање египетских таин“, роман филозофско поучних намера са доста мистичних елемената.
Преузмите андроид апликацију.
