Кафа садржи снажне антиоксидансе попут полифенола, који смањују упалне процесе у телу и побољшавају функцију крвних судова – а то су само неки од квалитета и могућих здравствених користи.
Кафа је један од најпопуларнијих напитака на свету, а њени ефекти на здравље предмет су бројних истраживања. Иако се често поставља питање да ли је кофеин добар или лош за организам, студије све више указују на то да кафа може имати значајне заштитне ефекте, нарочито када су у питању срце и панкреас.
Заштитни ефекти кафе на панкреас
Не само да штити срце – кафа може да одигра важну улогу у очувању здравља панкреаса. Поред тога, њени позитивни ефекти укључују регулацију холестерола, побољшање функције инсулина, смањење ризика од рака и побољшање когнитивних способности.
Као и код свих намирница, умереност је кључ. Правилна конзумација кафе може донети бројне здравствене бенефите, али је важно бирати прави тренутак за њено конзумирање и прилагодити унос индивидуалним потребама организма.
Смањује ризик од рака панкреаса
Овај орган је одговоран за производњу инсулина и ензима неопходних за варење, а истраживања показују да кафа може допринети његовој заштити на неколико начина. Кофеин и антиоксиданси присутни у кафи помажу у заштити ћелија панкреаса од оштећења изазваних оксидативним стресом и хроничним упалама. Студије су показале да редовни конзументи кафе имају мању вероватноћу да оболе од карцинома панкреаса.
Регулише ниво инсулина и смањује ризик од дијабетеса
Кафа може побољшати осетљивост на инсулин и смањити ризик од дијабетеса типа 2. Истраживања су показала да особе које редовно пију кафу имају до 30 одсто мањи ризик од развоја ове болести.
Делује антиинфламаторно и смањује оксидативни стрес
Хроничне упале могу оштетити панкреас, довести до панкреатитиса или инсулинске резистенције. Кофеин и полифеноли из кафе помажу у смањењу ових запаљенских процеса, чиме се панкреас штити од оштећења.
Помаже у спречавању жучних каменаца
Жучни каменци могу изазвати блокаду панкреасних канала и довести до панкреатитиса. Кафа може смањити ризик од њиховог формирања, побољшавајући лучење жучи и спречавајући накупљање холестерола у жучној кеси.
Побољшава функцију панкреаса
Постоје индикације да кафа може подстаћи секрецију дигестивних ензима, чиме се побољшава варење. То може бити корисно особама са слабијим метаболизмом, али се не препоручује онима који имају акутни панкреатитис.
Како кафа штити срце и крвне судове – ево како
Један од најважнијих квалитета кафе јесте њен позитиван утицај на кардиоваскуларни систем. Недавно објављена студија у Nature Communications открила је да кофеин може смањити ризик од срчаних обољења тако што регулише ниво ЛДЛ („лошег“) холестерола у јетри. Висок ниво ЛДЛ холестерола повезан је са развојем атеросклерозе, сужавањем артерија и повећаним ризиком од срчаног удара. Кофеин подстиче експресију одређених ензима који утичу на метаболизам холестерола, чиме помаже у одржавању здравља крвних судова.
Поред тога, кафа садржи снажне антиоксидансе попут полифенола, који смањују упалне процесе у телу и побољшавају функцију крвних судова. Ове супстанце могу да смање оксидативни стрес, који је један од главних фактора ризика за настанак срчаних болести. Истраживања су показала и да умерена конзумација кафе може смањити ризик од хипертензије, јер побољшава функцију ендотела (унутрашњег слоја крвних судова), помажући тако у регулацији крвног притиска.
На који начин правилно пити кафу да би се искористиле њене предности
Иако кафа има бројне заштитне ефекте, начин на који се конзумира може значајно утицати на њену ефикасност. Неке од кључних препорука су:
Избегавати испијање кафе одмах након оброка
Када се кафа пије непосредно после јела, може се мешати са хлороводоничном киселином у желуцу и иритирати дигестивни систем. Препоручује се да се кафа пије између оброка како би се искористили њени позитивни ефекти.
Бирати праву врсту кафе
Арабика кафа садржи мање кофеина и богатију арому, док робуста има више кофеина, али слабији укус. Идеална комбинација је 70 одсто арабике и 30 процената робусте, кажу нутриционисти.
Не претеривати са уносом
Оптимална количина кафе за просечну одраслу особу је 4–6 мањих шоља дневно (око 400 мг кофеина). Код особа које немају проблема са кардиоваскуларним системом и желуцем, ова количина може бити корисна, док би они са срчаним тегобама требало да буду опрезнији.
Пити кафу без превише шећера и млека
Иако млеко може да ублажи киселост кафе, превише додатака може смањити њене здравствене користи. Најбољи ефекти постижу се конзумацијом црне кафе са минимумом шећера или стевије.
За децу или срчена болеснике, као и оне са осетљивим желуцем препоручује се цикорија уместо кафе.
Цикорија не садржи кофеин, али има богате антиоксидативне особине и може бити добар избор за јутарњу и вечерњу рутину код деце.
Преузмите андроид апликацију.
