Научници са Института Каролинска из Стокхолма истраживали су разлоге за дуговечност код неких људи тако што су анализирали крв стогодишњака.

Ови стогодишњаци, који су постали све чешћи, представљају најбрже растућу демографску групу на свету, с бројем који се удвостручава сваких десет година. Како би разумели зашто неки људи доживе дубоку старост, научници су анализирали биомаркере, укључујући ниво холестерола и шећера у крви, код особа старијих од 90 година.
Ова студија укључивала је податке 44.000 Швеђана који су били на медицинским прегледима између 64. и 99. године, а затим су праћени током 35 година. У тој групи, 2,7 одсто (1.224 особе) доживело је 100. годину. Већина стогодишњака су жене, чак 85 одсто. Анализирани су биомаркери повезани с упалама, метаболизмом, функцијом јетре и бубрега. Упалама је била повезана мокраћна киселина, док су за метаболизам били значајни холестерол, шећер у крви, Alat, Asat, albumin, GGT, ALP и LD. Испитани су и нивои креатинина, гвожђа, TIBC и албумина.
Резултати студије указују да људи који су доживели стоту годину имају ниже нивое глукозе, креатинина и мокраћне киселине у крви од особа у својим шездесетим годинама и старијих. Иако ова студија не даје коначне одговоре о улози генетике и начина живота у дуговечности, сугерише да фактори попут исхране и конзумирања алкохола играју важну улогу у овом процесу.
Nemate partnera ili društvo za odmor: Da li biste se usudili da na putovanje krenete sami?
Преузмите андроид апликацију.