Рат у Украјини, мигрантска криза, проблеми са енергентима, ситуација на Косову и Метохији су околности које званично не утичу на формирање Владе Србије, али могу да отежају тај процес, сматрају саговорници Тањуга и изражавају мишљење да ће и будућа влада остати доследна избалансираној политици када је реч о односу према истоку и западу.
Директор агенције за истраживање јавног мњења „Фактор плус“ Владимир Пејић подсећа да се у анализама и у медијима спомињало да се формирање владе очекује у августу, најкасније у септембру, тако да се сада на основу тих изјава може протумачцити као изненађење то што она још није формирана, међутим, и раније се, подсећа, чекало на формирање владе, па самим тим и није изненађење.
„Поред неких објективних ту су и субјективни разлози, али све док је у законском року то је у реду. Околности су, чини ми се тешке, али ништа много теже него што су биле у августу, с тим што је нешто тежа ситуација у свету него што је била тада када се формирање владе очекивало“, рекао је Пејић за Тањуг.
Он је навео да се сада, за разлику од неких других времена, разлози не могу тражити у политичкој нестабилности будући да нема проблема са скупштинском већином.
Пејић је навео да не очекује велике промене у политици будуће владе, а на питање да ли се то може променити у односу на притиске споља, па и након састанка Европске политичке заједнице у Прагу, одговорио да не верује да ће прашки самит у великој мери утицати нити на политику, нити на састав владе.
„Верујем да ће састанци у Прагу бити значајни, али тешки. Србија има континуитет избалансиране политике, неком се то допада, неком не, међутим, ова власт предвођена Александром Вучићем се определила за такву политику и истрајна је у томе. Очекујем да ће се она наставити. Видећемо како ће даље бити јер све је теже водити такву политику“, оценио је Пејић.
Иначе, лидери из свих европских земаља осим Белорусије и Русије, али и лидери земаља Западног Балкна срешће се у Прагу 6. октобра где ће се расправљати о иницијативи за успостављање европске политичке заједнице, као платформе за дијалог постојећих чланица ЕУ и оних држава које томе теже и то ће бити и тренутак покретања „Европске политичке заједнице“, идеје коју је први промовисао француски председник Емануел Макрон у мају.
Аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да прашки сусрети могу да утичу на политику српске владе уколико, како каже, она изабере потпуну интеграцију у такозвани западни свет.
„Састанак у Прагу замишљен је као стварање геополитичке заједнице у коју би поред земаља чланица ЕУ ушле и земље које претендују за чланство, а с друге стране европској геополитици која у овом тренутку конкретно подразумева снажну политичку дистанцу према Русији, односно увођење санкција против Русије“, рекао је Станковић за Тањуг.
Како каже, у мери у којој је Србија спремна да прихвати ту логику увођења санкција према Русији у тој мери ће, истиче, и тај састанак утицати на будућу политику Србије, односно на формирање владе, њен састав и на њено функционисање.
Сматра да ће Србија, уколико прихвати чланство у Европској политичкој заједници, у врло скорије време морати да уведе санкције Русији.
Станковић, с друге стране, оцењује да Србија неће тако лако променити садашњу политику политичке неутралности по питању сукоба у Украјини.
Верује да ће се Србија задржати на садашњој политици, а то је да се не уводе санкције Русији, али да се не признају резултати референдума, анекција Крима и легитимитет војне операције.
Подсећа да се од Београда захтева конкретно опредељивање које је различито у односу на садашњу позицију, додајући да запад има експлицитни, а исток имплицитни, али опет присутан захтев.
„Питање је како би јавно мњење реаговало на политичке преокрете када је реч о спољној политици, односно о избору савезништва. Нисам сигуран да би јавно мњење прогутало санкције против Русије као нешто што је позитивно“, рекао је Станковић.
Преузмите андроид апликацију.
