Члан фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је данас да Србија има довољно високе девизне резерве да може да очува стабилност курса, као и да је након фискалне консолидације јавни буџет под контролом.
„Није да нисмо задужени, али нисмо толико задужени као неке земље у региону да треба да бринемо. Можемо бити релативно мирни, јер и ако се деси рецесија, додатно успоравање у Европи или нашим значајним трговинским партнерима, свакако да ће привредни раст у Србији додатно ослабити, али неких озбиљнијих криза које би дестабилизовале курс или јавне финансије не треба очекивати“, казао је он говорећи на 10. БИЗИТ конференцији која се данас и сутра одржава у Београду.
Алтипармаков је нагласио да је за дугорочни раст Србије, односно да би кренули да достижемо животни стандард, пре свега земаља у Источној Европи, па онда и у евро зони, важан дугорочни раст.
„Важно је да имамо дугорочне стопе раста од четири или преко четири одсто, и то не у једној години, него у дужем низу од пар година или пар деценија. Али, кључне су и институције, односно оне морају да буду јаке и да омогуће владавину права, као и квалитет образовања и јавне управе и то је највећи изазов у Србији“, казао је он.
Према његовим речима, уколико се то не реши, то ће негативно утицати на привредни раст Србије, а пре свега на ИТ сектор.
Он је нагласио и да је образовање од велике важности, јер како је додао „постоји јасна корелација између животног стандарда и квалитетног образовања“.
„Нема развијених земаља са високим животним стандардом без квалитетног образовања“, истакао је члан Фискалног савета.
Он је навео и да мора да постоји јединствен порески систем, али и да се пореским олакшицама на дужи рок не могу фаворизовати неки сектори.
„Србију је имала једну квалитетну образовну структуру у претходним деценијама и квалитетно образовање и тај начин успела да изнедри велики број ИТ стручњака, али зато што нисмо успели да спроведемо адекватну рационализацију јавног сектора и да имамо адекватне платне разреде у њему, сад имамо проблема да ли ће нове, боље програме имати ко да предаје, јер су неконкурентне плате, пре свега наставницима из математике и из информатике“, казао је Алтипармаков.
Због неуспешне реформе платних разреда, како је објаснио, сада у јавном сектору не можете да приуштите озбиљне стручњаке, јер су плате неконкурентне.
„Тај распон између минималне и максималне плате који постоји у јавном сектору у Србији практично не постоји ни у једној земљи Европе и то је велики проблем. За дугорочни раст неопходне су јаке институције, квалитетно образовање, а у том случају неопходан је јавни сектор који мора бити адекватно плаћен“, закључио је он.
У Београду је данас почела дводневна 10. БИЗИТ конференција чији је циљ да учесницима пружи увид у могућности за унапређење пословања кроз примену дигиталних технологија.
Теме овогодишње јубиларне конференције чији је слоган „Знање вреди, незнање кошта“, су и аутоматизација пословних процеса, подизање конкурентности, као и рационализација трошкова уз повећање продуктивности и профитабилности.
Целокупан програм БИЗИТ-а је у знаку вештачке интелигенције
Nemačka: Godišnja stopa inflacije u oktobru potvrđena na 3,8 odsto
Преузмите андроид апликацију.
