Културно и историјско језгро Новог Сада чине сигурно многе ствари, али оно на шта прво и истински Новосађани помисле јесте Алмашки крај, који је негде окосница свега оног што је било и што ће бити на територији овог града.
Спомен Алмашком крају не треба гледати само територијално, већ и кроз људе, њихову културу, дух који се осетио, али се и даље осети у граду.
Историја Алмашког краја
Алмашки крај је једна од најстаријих градских четврти Новог Сада. Овај крај традиционално се веже за само језгро Новог Сада и према попису из 19. века чини највећим делом предео који је данас познат као Подбара. Иако су називи тадашњних улица били другачији, Алмашки крај је био и остао сам центар дешавања у граду.
Главна улица, баш као и данас, јесте Змај Јовина, само је тада носила назив Пијаца. Назив је добила пре свега због бројних трговачких радњи које су се овде налазиле. Од Змај Јовине, Алмашки крај се простирао данашњом Пашићевом улицом, Милетићевом, до улице Златне Греде, од које је надаље све до Алмашке цркве, читав градски део био познат као Алмашки крај.
Најзначајнија улица Алмашког краја била је улица Златне греде, која је једна од три најстарије улице у Новом Саду. Улица је међу Новосађанима још била позната под називом „Професорски сокак“. За Алмашане велики значај ове улице је рођење великана Јована Јовановића Змаја и Ђуре Даничића. Према писању Николе Грдинића, овде су становали и чувени професори Светозар Марковић и Лаза Костић.
Иако су Алмашани пресељени у првој половини 18. века на подручје оног што данас познајемо као Алмашки крај у Новом Саду, њихова култура постала је синоним за све оно што данас познајемо као новосадски.
Култура Алмашана
О богатој култури Алмашана може се говорити на више начина. Прво, постоји велики број знаменитих личности, не само Новог Сада, већ и читаве земље. Са друге стране, високо развијена свест и ученост Алмашана допринела је додатном развитку културног живота града, оснивању бројних институција и велелепних грађевина.
Најпознатија је институција Матице српске која је у овај Алмашки крај пресељена 1928. године.
Црква Света три Јераха или другачије позната Новосађанима као Алмашка црква, саграђена је 1718. године. Алмашка црква је препозната још у то време као архитектонско дело од велике важности. У њој се налази икона Алмашка Богородица, чувено дело Уроша Предића, које је изазвало много критика на Предићев рачун, првенствено због врло особитог и аутентичног осликавања Богородичиног лика који је био атипичан за хришћанско осликавање Богородице. Ово Предићево дело је од великог значаја за српско сликарство јер је, како је и Предић сам наводио, спој традиционалног и модерног.
Кућа Хаџијевих је једна од знаменитих грађевина која је и симбол овог краја. Кућа прича причу о чувеном Коста Хаџи, новосадском адвокату и мецени, који је био упамћен по свом хуманитарном раду. Коста Хаџи је у то време био окружен интелектуалцима попут Вељка Петровића, Мирослава Крлеже и других. Његова кућа је припадала је необароку и заузима фронтални део улице Косте Хаџи. У плану је адаптација и обнова куће Хаџијевих.
У алмашком крају, остале зграде такође плене својим изгледом. Већина их припада по стилу, сецесији или необароку, а фигуре које украшавају куће и грађевине имају посебну естетку и самосталну вредност.
Чувари традиције
Осим историјске вредности, овај крај поседује изузетну архитектонску битност. Овај крај не значи само идентификацију становника Новог Сада са градом, већ и неговање сопствене културолошке грађе за коју су Алмашани сигурно заслужни. Покрајинска влада је 2021. године донела одлуку да уложи новчана средства како би заштитила споменике културе овог краја, пре свега због очувања духовног наслеђа, али и сведочанства о култури, животу и српској нацији који Алмашки крај пружа.
Са више од 97 милиона Покрајинска влада извршиће потребну реконструкцију грађевина у читавом Алмашком крају, који ће сигурно, као и до сада пружити сведочанство о настанку културе једног града, али и о алмашким великанима попут Петра Добровића, Стевана Максимовића, Алимпије Поповића, Јована Ползовића…
У оквиру Града Новог Сада и Архива Војводине 2017. године обележена је 300. годишњица Алмашког краја, док је под покровитељством ИКАРУС-а покренута је и дигитална Топотека Алмашког краја.
Преузмите андроид апликацију.
