Када се запутите на југо-запад Европе, па не можете више ни јужније ни западније, значи да сте стигли у Алгарве, регију на југу Португала, где свака кућа има своје наранџино дрво, ваздух је слан и мирише на рибу, а сунце ради пуно радно време.
Ова западна дестинација (арапски “al gharb” значи – запад), још увек није посебно популарна међу туристима из Србије, но свакако је вредна труда и мењања најмање два лета авионом на путу до ње.
У Алгарвеу се, заправо, налазе оне плаже са wallpapera, са огромним стенама у мору, неколико сламнатих сунцобрана, златним песком и атмосфером која неком магијом брише све разлоге за нервозу. То је Алгарве.
Опуштено кокетира са Африком, успео је да припитоми Атлантик и тешко да постоји туриста којег неће освојити. Некоме ће допасти луди ноћни проводи по пабовима, другима романтичне вечери уз фадо и вино, а и једнима и другима морска, или тачније, океанска идила.
Зашто Алгарве? На југ Португала се иде из разних разлога. Тамо су (не)званично најлепше плаже, најбољи голф терени и најукусније наранџе у Европи.
Тамо ће вам се староседеоци у рибарским селима јавити уз осмех на улици. Можете одсести приватно и доручковати домаћу мармеладу и сок од (поменутих) наранџи у шармантној каменој кући, или се луксузирати на имањима са пет звездица где вас масирају чоколадом.
У пабовима се пије јефтино точено пиво и тек пунолетни Британци лудују до зоре, или се у тавернама дегустирају вино и локални ликери, а на крају вечери вам сетна фадо певачица у црвеној чипканој хаљини прича своју животну причу.
Током лета у Алгарвеу се одржавају бројни world music фестивали, релији, голф и тениски турнири, укратко, понешто за свачији укус. Престоница региона, али и ноћног провода, најпосећенији и највећи град у региону је Фаро (око 60.000 становника).
Ту је и аеродром, тако да, ако долазите ваздушним путем, а не планирате да будете смештени у Фару, одвојите барем један дан да се изгубите у старом граду и разгледате бљештаве беле фасаде и жућкасте лење псе у сенци лимуновог дрвећа, те да попијете кафу на неком од осунчаних тргића.
Уз кафу, обавезан је колач од локалних бадема, а ту је и ликер од истог (амаргиња). Посетите лагуну Ria Formaza, дом огромних јата фламингоса, систем канала и острваца каквих на свету има само неколико.
Не идите на увек препуну градску плажу, већ се мудро упутите на “Пусто острво” (Ilha Deserta) у близини Фара и пронађите плажу Барета (Barreta) на коју се стиже само бродићем. У Фару постоји неколико занимљивих музеја.
У једном од њих, градском музеју археологије, налази се интересантна секција посвећена окупацији регије од стране Арапа.
Епицентар луксуза је месташце са луком, Vila Moura, позната по радњама са скупом одећом, ресторанима са троцифреним ценама по особи и по кафићу Luisa Figa, португалске бивше фудбалске звезде.
И за “обичне” људе, међутим, постоји алтернатива – то може бити романтични Лагош, пикник на плажи уз пикантну пилетину “пири – пири” за понети, за пет евра и боцу Vino Verde (зелено вино) за додатних три евра. А ако имате среће, можда угледате и делфине како се играју на пучини, потпуно бесплатно.
Осим на плажу, преко дана вреди обићи и луку, пити најкраћу кафу “бику” и слушати поносне приче локалаца о португалским каравелама које су баш одатле кренуле дуж западне обале Африке.
Данас знамо да су “открића” у ствари, еуфемизам за освајања, а управо у Лагош су транспортовани робови из Африке. Ту је у 15. веку основана прва “Црна пијаца” у Европи, на којој су се продавали људи.
Веселију пијацу, пак, можете пронаћи у оближњем Лулеу. Сваке суботе у овом градићу у брдима продаје се грнчарија, ручни радови и кожа.
У Алгарвеу не треба пропустити ни рибљу пијацу и осећај да вас посматра на стотине очију октопода и риба изложених на гомилама на тезгама. Жене које раде на оваквим пијацама су обично врло бучне и енергичне, те ће викати за вама уколико не пазарите барем једну јегуљу.
Аутор текста: Н.Г.
Преузмите андроид апликацију.
