Синоћ сам се касно вратио у стан и у складу са свакодневном традицијом, прелистао све медије, од оних ”независних” до оних ”зависних”. По први пут сви су били усаглашени и сви су исто извештавали, додуше скоро исто.
Јучерашња посета Дерека Шолеа пропраћена је са пуном пажњом свих релевантних и полурелевантних медијских и политичких фактора, како у Србији, тако и на Балкану.
Све је заинтригирало: Ко је тај Дерек Шоле?
Игром случаја, сазнао сам по нешто о њему, па рекох да поделим мало са вама по коју…
Дерек Шоле (Derek H. Challeot) је виши саветник Стејт департмента, један од четворице високих функционера, које лично именује Председник САД. За разлику од Ескобара (Gabriel Escobar), који је ту да замени присуство Ричарда Гренела (Richard Allen Grenell), Дерек Шоле је своју импресивну политичку и дипломатску каријеру започео као републикански пионир, који је временом израстао у озбиљног и есенцијалног демократског оперативца. Неко би рекао вођу јединице за специјалне операције у Стејт департменту – амерички политички Легија.
Шоле је рођен 1. јуна 1971. године у Илиноису. Одрастао је у комшилуку мог пријатеља са студија, Кори Прајба, у маленом градићу Линколн (Небраска). Потиче из мормонске породице и ожењен је са адвокатицом која је специјалиста за бракоразводне парнице – Хедер Хостетер (Heather Q. Hostetter), са којом има двоје деце. Иначе, њих двоје су изабрани у ТОП 10 брачних парова Вашингтона. Према оцени Вашингтонског магазина (The Washingtonian Magazine) неодољиво подсећају на брачни пар Андервуд (Underwood) из америчке серије Кућа карата (House of Cards).
Шолеов пут академски пут почиње већ по завршетку средње школе (Linkoln Southeast High School), 1989. године, преселио у Итаку (Њујорк), где је дипломирао 1993. године. Годину дана раније постао стипендиста програма Хари Труман (Harry S. Truman Scholarship) за истакнуте студенте јавних политика, a његов први задатак у Стејт департменту био је као приправник у особљу за планирање политике (1992. године), чиме се директно препоручио тиму истраживача задужених за писање биографије бившег америчког секретара Џејмса Бејкера (James Addison Baker III).
У суштини, овај посао ће га поприлично избацити ван орбите обичних смртника, али исто тако и сврстати међу малобројне људе од поверења за специфичне послове (A Task Force). Реизбор Клинтона 1996. године, отвара му разне могућности, пре свега због његовог ентузијазма и спремности да свој истраживачки приступ подреди горућим темама, као на пример припреми потписивања Дејтонског мировног споразума и анализом ратних дешавања на Балкану. Збор тога су његове белешке имале клаузулу строго поверљиво, све до 2003. године. У Дејтону је препознао своју шансу и ту је поентирао. Увидео је значај тог догађаја за Клинтона, као америчког председника и то сада покушава поново да реализује са Косовом.
У својој књизи ”The Unquiet American: Richard Holbrooke in the World” објављеној у сарадњи са Самантом Пауер (Samantha Jane Power) 2011. године за мировну конференцију у Рајт-Петерсон бази је истакао:
”Дејтон је био прекретница за спољну политику Клинтонове администрације посебно и за улогу Америке у свету уопште…. За мање од шест месеци током 1995. године, САД су преузеле контролу над Трансатлантским савезом, гурнуле НАТО да употреби огромну војну силу, ризиковале Амерички престиж на храбром дипломатском коцкању, и распоредио хиљаде америчких војника да помогну у имплементацији споразума. То што је администрација успешно излагала такве ризике дало јој је самопоуздање за даље. Овај успех је такође ојачао логику основног стратешког циља администрације у Европи – да помогне у стварању континента „целокупног и слободног“ ревитализацијом и проширењем институција као што је НАТО. Након Дејтона, изгледа да је Клинтонова више самоуверенија спољнополитичка председница”.
Са Косовским проблемом се упознаје већ крајем 1997. године, када постаје персонални асистент Ричарду Холбруку (Richard Holebrook), односно писац његових говора. У исто време асистира и Стробу Талботу (Nelson Strobridge Talbott III), заменику америчког државног секретара, који је у то време фокусиран на односе са Русијом. Иначе, мало је познато да је Талбот превео Хрушчовљеве мемоаре на енглески језик због чега је вишеструко награђиван.
За Шолеа су деведесете године изузетно значајне, да не кажем пресудне, јер у тој атмосфери формира своју политичку и дипломатску личност.
Утицај Ворена Кристофера (Warren Minor Christopher) у тандему са Клинтоновом ”светом тројком” (Олбрајт – Холбрук – Хил) на Шолеа задржао се до данашњих дана. Од 1995. до 1999. студирао је на докторским студијама политичких наука на Универзитету Колумбија, али је напустио пре него што је завршио. Свакако би било важно споменути да је своје правне вештине изградио радећи као помоћник за законодавство бившег сенатора Џона Едвардса (John Edwards) од 2002. до 2005. године.
Према подацима доступним у архиви Сената, то време је искористио за укупно четири путовања (Белгија, Египат, Израел и Тајван) на шта је укупно потрошено укупно 14.330 америчких долара, који су покривени из буџета НАТО, док су дневнице за сама путовања коштала преко 120.000 америчких долара. Пре него што се придружио Пентагону, Шоле је радио у Белој кући као специјални помоћник председника и виши директор за стратешко планирање у особљу Савета за националну безбедност. Од 2009. до 2011. био је главни заменик директора особља за планирање политике државног секретара Хилари Клинтон. Од новембра 2008. до јануара 2009. био је члан председничког прелазног тима Обама-Бајден.
Уласком Џозефа Бајдена (Joseph Biden) у Овални кабинет Беле куће политика се Сједињених Америчких Држава, време ће показати, у потпуности мења према Балкану.
Три републиканске администрације, прошаране Обаминим површним демократизмом, направиле су дубок јаз између Клинтонове прве поставе и садашњих играча. Бајденова процена је била да се поједини пензионери врате у игру, а пошто су у међувремену неки и пазарили, време је за нове снаге. Дерек Шоле је недвосмислено њихов предводник, барем када говоримо о демократској администрацији.
Шта више, немачки аналитички магазин ”Политико” из Арлингтона (Вирџинија) је истакао волшебне способности младог Counselora и његов опијајући утицај на Блинкена (Antony Blinken), а његове везе које је градио од 2000. до 2021. године, асистирајући и радећи у разним фондовима (Center for a New American Security, Brookings Institution, Center for Strategic and International Studies, American Academy in Berlin, The German Marshall Fund of the United States) несумњиво му данас отварају врата широм света, чиме дефинитивно постаје један од најутицајнијих америчких политичара и дипломата, остављајући своје менторе у далекој сени иза његове напредујуће мреже контаката и сарадника.
Овај страствени љубитељ француског вина и белгијског пива је претходних дана оставио бројне утиске, али и поруке у сусретима са регионалним лидерима. Интересантан је пут од Скопља, преко Приштине, завршно са Београдом.
Једно је јасно. Европа ће своју улогу у ”косовској игри” наставити да обавља, али искључиво на основу консултација са Вашингтоном.
Сви неуспешни покушаји Аналене Бербок (Annalena Charlotte Alma Baerbock), претходних дана, да се пошаљу неке полупретеће и сериозне поруке председнику Вучићу падају у воду. Зелена прича је завршена са падом популарности Грете Тунберг (Greta Thunberg). Показало се и то као чудо од три дана. Са друге стране, српска влада би требала да буде конкретна са новим-старим америчким партнерима. Они су дошли да реше ситуацију, али и да слушају, док са Берлином када говорите, делује као да разговарате са зидом, додуше Берлинци и Немци ипак најбоље знају шта је ЗИД!
Аутор: Александар М. Гајић, докторанд историје
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Александра М. Гајића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
