Истовремену производњу поврћа и рибе, па тако и егистенцију омогућила је аквапоник производња поврћа шесточланој породици из Стапара, а овај систем функционише тако што риба ђубри воду, а вода храни биљку. Радини су пионири овакве производње у нашој земљи, па истичу да је производња овог типа будућност уколико се узму у у обзир све рачунице око традиционалне пластеничке производње.
Срдјан и Весна Радин из Стапара напустили су сталне послове и окренули се повртарској производњи у систему водене баште. На овај начин са 200 квадрата пластеника произведу преко четири тоне парадајза у сезони и тону шарана. Робу продају са кућног прага, у Новом Саду и Београду.
“У оптицају је око десет кубика воде сваког дана, а испари око 300 литара, па то долијемо. Око пет процената је оно што се изгуби у трансплантацији воде и што биљка усвоји,” прича Срђан Радин, аквапоник фармер.
“Мени је првенствено било да будем у кући са децом, да будем ту за њих док иду у школу и да се бавимо овим нашим послом од садње до бербе, али уз то има окидавање заперака, опрашивање и повезивање парадајза и паковање производа”, објашњава Весна Радин, аквапоник фармерка.
Повртарски систем производње у воденој башти је потпуно затворен еколошки процес. Радини кажу да не користе минерална ђубрива и да не зависе од цена нафтних деривата.
У послу око пластеника учествује цела породица.
Аквапонија је економски исплатива, јер са минималним улагањима, шесточлана породица из Стапара је обезбедила егистенцију. Радини поручују, када би млади видели будућност на селу, схватили би колико овакав живот може бити леп.
Besplatan prevoz seoskog stanovništva za 480 sela širom Srbije
Преузмите андроид апликацију.
