Да ли сте се јутрос пробудили уморнији него што сте легли у кревет? Нисте једини. Све више људи се жали да се ујутру осећају исцрпљено, иако су спавали сатима.
Разлог за то није нужно здравствени проблем, већ свакодневне навике које временом доводе тело до његових граница.
Спавате премало или лошег квалитета
Недовољан или лош сан је најчешћи кривац. Ако спавате мање од 7-8 сати ноћу, тело нема времена да се регенерише. А ако заспите са телефоном у руци, светло екрана омета лучење мелатонина, хормона сна, и одлаже дубок сан. Резултат? Бићете уморни, раздражљиви и безвољни.
Не уносите довољно воде
Хронична дехидрација је један од најчешћих, али често занемарених узрока умора. Ако пијете више кафе него воде, прескачете јутарњу хидратацију или конзумирате алкохол увече, лишавате своје тело течности која му је потребна. Умор, главобоља и лоша концентрација су јасни знаци да је време да пијете више воде.
Једете нередовно и без хранљивих материја
Слаткиши, нередовни оброци и касне вечере негативно утичу на ниво енергије. Телу су потребни протеини, влакна и здраве масти да би оптимално функционисало. Ако једете нередовно и конзумирате индустријски прерађене производе без хранљиве вредности, стално ћете имати осећај да вам је „мало горива“.
Физичка неактивност вас додатно исцрпљује
Можда звучи нелогично, али недостатак кретања вас чини још уморнијим. Физичка активност побољшава циркулацију, снабдева мозак кисеоником и доприноси квалитетнијем сну. Без ње, тело улази у стање летаргије које се сваким даном продубљује.
Живите под сталним стресом
Дугорочни стрес је вероватно најопаснији узрок хроничног умора. Висок ниво кортизола негативно утиче не само на сан, већ и на варење, имунитет и концентрацију. Стрес исцрпљује тело, па чак ни сан више није довољан за опоравак.
Без обзира да ли одлучите да пијете више воде, шетате сваки дан или одлажете телефон пре спавања, најмања промена може направити велику разлику. Почните са једном добром навиком, а затим додајте другу. Ваше тело ће вам бити захвално.
Преузмите андроид апликацију.
