Пливање је омиљена летња активност, било на базену, у реци или на мору. Осим што се опуштамо и забављамо, чинимо и много добрих ствари за сопствено тело.
Вода је осамсто пута гушћа од ваздуха, па као таква делује другачије на цело наше тело. У наставку представљамо како пливање утиче на цео наш организам.
Кожа
Једна од највећих спољашњих промена коју можемо видети голим оком и после недељу-две пливања је да наша кожа изгледа затегнутије и глаткије, без обзира на године и претходно стање коже.
То се дешава зато што редовно пливање шири крвне судове, што утиче на циркулацију. Када се крећемо, тело производи топлоту која се ослобађа на кожи, што можемо приметити тако што постајемо црвенији. Али када се тело поново охлади, видљиве су бројне друге предности, од којих је глатка кожа свакако најистакнутија. Осим тога, ако током купања у мору укључимо и компоненту морске соли, користи за кожу се вишеструко повећавају. На пример, морска вода ће смањити проблеме са бубуљицама и утицати на смањење вишка масноће коју производи наша кожа.
Мишићи
Током пливања активирају се мишићи целог тела, а како је већ поменути отпор воде јачи него при активностима на ваздуху, то ће им помоћи да се јаче формирају. Другим речима, пливање је једна од активности која ће најбрже стимулисати мишићну активност, а када су они активнији, као резултат тога, тело ће сагоревати више калорија и трошити више нагомиланих масних наслага. У ствари, ради се о тренингу са сопственим телом са отпором снаге. Али након што запливате први пут у сезони, сасвим је могуће да ћете доживети упалу мишића, након чега ће за њихов потпуни опоравак бити потребно 24 до 48 сати. Ако желите да спречите бол, радите кратке вежбе истезања на сувом, тек толико да стимулишете рад мишића пре уласка у хладну воду.
Плућа
Одлазак на море и купање често се преписују особама које пате од респираторних болести попут астме. И то није без разлога. Наиме, током пливања, ритам нашег даха ће се променити, омогућавајући плућима да унесу више кисеоника. Пливање не само да обликује наше тело, већ чини и чуда за наше органе. Временом, пливање може повећати запремину наших плућа, односно максималну количину кисеоника коју можемо да унесемо. На пример, просечна жена од 35 година, која се не бави посебним вежбама и не пуши цигарете, уноси између 31 и 34 мл/кг/мин кисеоника, а редовним пливањем се повећава на 30 до 44 мл. /кг/мин и знатно више код спортиста. Ово ће учинити плућа ефикаснијим.
Срце
После два минута пливања, тело прелази у аеробни режим дисања, због чега се број откуцаја срца повећава. Срце ради на циркулацији крви богате кисеоником, а број откуцаја срца се повећава како би ефикасно преусмерио кисеоник у мишиће. Као резултат тога, претходно поменути мишићи добијају више кисеоника, што је још један доказ да пливање утиче на цело тело. Ако желите да пратите своје пливачке перформансе, пулс може бити важан податак, а то можете учинити врло лако помоћу једне од апликација на (водоотпорним) паметним сатовима.
Мозак
Како се током пливања удише више кисеоника, он и крв која кружи нашим венама и стиже до мозга, помажу нам да будемо буднији, спремнији и фокусиранији. Пливање такође ослобађа ендорфине, хормоне одговорне за тај добар осећај у нашем телу. Све ово је поткрепљено истраживањем. др. Чак Хилман са Универзитета Илиноис направио је скенирање мозга пре и после лагане шетње и верује да се иста ствар дешава током пливања. На снимцима се види да се тада активирају делови мозга који су у стању „мировања” док је и наше тело у мировању.
Све наведено је више него довољан разлог да се овог лета што више купамо, било у базену поред реке или у мору. Наравно, увек имајте на уму сопствену безбедност.
Tri lagane vežbe u vodi za koje vam je potrebno samo pet minuta dnevno
Преузмите андроид апликацију.
