Прича о временском слепилу, или потешкоћама у опажању и управљању временом, преплавила је друштвене мреже. Иако за то не постоји дијагноза, неки људи објашњавају да, упркос свим напорима, често губе појам о времену, потцењују или прецењују колико ће задаци трајати, касне и пропуштају рокове.
Временско слепило је психолошки феномен који скоро свако од нас доживи с времена на време. Свима нам се догодило да будемо заокупљени неким хобијем или разговором са неким, или било којом врстом активности која је толико интересантна да нам заокупља сву пажњу и одвлачи од ствари које би могле бити важније и хитније.
Стручњаци нису сагласни у погледу временског слепила, али поједини указују да то може значајно да утиче на квалитет живота и представља озбиљан проблем.
Временско слепило, по мишљењу Рене Бемонт, професорке клиничке психологије на Медициноском факултету Универзитета Корнел, и стање интензивног фокуса на активност која је привлачна, пријатна и привремено одвлачи пажњу од протока времена, нису исте ствари.
– Губитак осећаја за проток времена је обично повезан са позитивним емоцијама, када радите нешто у чему уживате, а када је потребно, можете да се пребаците на други задатак. Временско слепило подразумева заглављивање, губљење поимања времена и обично представља проблем да се пређе на други задатак – објашњава професорка.
Не постоји јасан консензус, али неки истраживачи сматрају да је временско слепило оштећење временске перцепције или начина на који мозак доживљава време.
Разлике у временској перцепцији повезане су са неуролошким поремећајима као што је Паркинсонова болест и неуродивергентним подтиповима као што су поремећај пажње/хиперактивност или АДХД, додаје Бемонтова.
Студије указују да је АДХД, посебно међу децом, повезан са оштећењима у перцепцији времена, способности да се перципира, разуме и доноси одлуке засноване на времену. Мета-анализа из 2023. која је посматрала комбиноване резултате од 4.692 особе са АДХД-ом установила је значајна оштећења временске перцепције у поређењу са неуротипским.
– Прилично је јасно да је ово феномен који се дешава код људи са АДХД-ом, а то је посебно тачно за млађу децу – наводи др Лоренс Фанг, ванредни професор психијатрије на Универзитету Стенфорд.
Није прецизно утврђено и да ли је аутизам такође повезан са оштећењима перцепције времена.
Како можемо да решимо проблем
Одређене стратегије могу помоћи људима који се боре са перцепцијом времена и његовим управљањем, кажу стручњаци.
– Користите дигиталне подсетнике укључујући аларме, тајмере и календаре да бисте пратили састанке, датуме и рокове. Они такође могу бити корисни за управљање временом током одређених задатака. „За оне који се боре са сањарењем под тушем и губитком поимања о времену, постоје чак и водоотпорни тајмери који могу помоћи“, напомиње проф. Бемонт. „Подешавање аларма за одређене задатке или компоненте задатка може помоћи да освестимо када треба да пређемо са једне активности на другу.“
– Размислите о коришћењу апликација које вам могу помоћи да се фокусирате и блокирате апликације и веб-локације које вас ометају током рада.
– Поставите велики календар у спаваћу собу или канцеларију да би вам важни рокови били јасни и увек на уму.
– Поделите веће задатке на мање целине и одредите рок за сваку од њих.
– Потражите стручну помоћ уколико имате упорне или неконтролисане проблеме са перцепцијом времена.
Преузмите андроид апликацију.
