Влада Србије усвојила је на данашњој седници Акциони план за спровођење стратегије развоја правосуђа за период 2020 – 2025. године, у периоду од 2022. до 2025. године, којим се омогућава даље јачање државе, доступности правде и правне сигурности у сврху квалитетног и ефикасног остваривања заштите права и слобода грађана и подизања нивоа поверења у правосудни систем.
Овај оперативни документ садржи мере за спровођење циљева планираних у Стратегији, а које се односе на јачање независности и самосталности, непристрасности, одговорности, стручности и ефикасности правосуђа, као и развој е-правосуђа.
На седници је усвојен Закључак којим се одобрава извоз меркантилне пшенице и меркантилног кукуруза правним лицима који ове производе извозе у Републику Италију, на основу уговора закључених пре ступања на снагу Одлуке о привременој забрани извоза основних пољопривредно- прехрамбених производа битних за становништво.
Влада је проценила да извоз меркантилне пшенице неће изазвати поремећаје у функционисању пољопривредно-прехрамбеног сектора наше земље и неће угрозити прехрамбену сигурност становништва, а допринеће изградњи поверења и очувању добрих трговинских односа у региону.
Донета је и одлука о стицању статуса института од националног значаја за Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду за обављање истраживања у области биотехничких наука – пољопривреда и биотехнологија, а у циљу даљег развоја и унапређење општег фонда знања, подизање техничко-технолошког нивоа, валоризовање резултата истраживања и ширење научних сазнања, образовање и оспособљавање кадрова за научно-истраживачки рад.
На седници је донета и Одлука о утврђивању годишњег плана образовања одраслих за 2022. годину након што је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, преко школских управа, од аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе, привредних комора, удружења послодаваца, репрезентативних синдиката и других субјеката прикупило потребне податке.
Планом су утврђене приоритетне образовне и радне области и активности образовања одраслих, при чему се водило рачуна о потребама тржишта рада, рационалном коришћењу постојећих образовних капацитета, броју кандидата, односно полазника образовања, развојним специфичностима појединих подручја, циљевима и принципима образовања одраслих.
Влада је одлучила о промени назива Народног музеја у Београду у Народни музеј Србије, а на основу његове улоге као централне установе за заштиту музејске грађе на територији Републике.
Преузмите андроид апликацију.
