Истраживачи су открили како у животу реагују људи који имају визуелно памћење, за разлику од оних који немају могућност призивања слика из живота.
Научници идентификовали две врсте поремећаја
Откако је Галтон први пут објаснио постојање овог феномена, научник Адам Земан је 2015. у стручном часопису Цортеx објавио рад у коме то стање назива афантазија. Афантазија или немогућност визуелног памћења је ретка, али научници су идентификовали две врсте поремећаја, укључујући стечену афантазију, која се може јавити након повреде мозга или повремено након периода депресије или психозе, и урођену, која је присутна од рођења.
Немогућност визуелног памћења је велики изазов
Људи који немају способност визуелног памћења могу да доживе мноштво изазова. На пример, способност присећања лица или познатих места, у њиховом случају би могла да изазове фрустрацију и социјалне потешкоће. Немогућност визуелног памћења важних догађаја, попут онога како је изгледало цвеће или хаљина на дан венчања неке особе, такође може да буде обесхрабрујуће. Изазов су чак и једноставни „сликовити задаци“, попут бројања оваца како би се брже заспало, кажу стручњаци.
Слике и сцене у сновима
Занимљиво је да недавно објављени чланак у часопису ,, Scientific Reports” наводи да људи са овим стањем могу да доживе „слике“ док сањају, иако нису толико живописне нити такви снови чести. Ово запажање указује да, иако ненамерно визуелно памћење може остати углавном нетакнуто, намерно присећање и опозивање тих животних слика је много вец́и изазов. Да би дубље истражили унутрашње деловање „ока ума“ група научника недавно је кренула да истражује разлике између појединаца који имају афантазију и људи са типичним визуелним памћењем. Истраживачи су користили задатке у којима је било потребно нешто нацртати, као и визуелна меморија, како би утврдили разлике између ове две групе људи чији задатак био да нацртају предмете са претходно показане фотографије.
Разлике у представљању виђеног
Научни тим прегледао је цртеже 61. особе са афантазијом и 52 особе са визуелним памћењем. Након прикупљања података, тим се прилагодио узрасту, разликама у уметничким способностима и перформансама визуелног препознавања и упоредио је способности учесника за обављање сликовних задатака. Када су цртали из сећања, они који су имали афантазију имали су потешкоће у памћењу предмета са фотографије. Успели су да нацртају знатно мање предмета – у просеку 4,98 у поређењу са 6,32 из контролне групе. Њихови предмети су, на пример, били живописни и требало им је много мање времена да их нацртају за разлику од особа које имају способност визуелног памћења. Људи који су имали афантазију користили су више симбола и текста у својим цртежима, често се ослањајући на вербалне стратегије означавањем дела намештаја, на пример, уместо цртања детаља.
Ко има бољу просторну меморију?
Вођа студије ,,Wilma Bainbridge” доцент психологије на Универзитету у Чикагу, рекла је да би једно од могућих објашњења могло да буде то што су се појединци са афантазијом, који имају проблема са овим задатком, ослањали на друге стратегије попут вербалног кодирања простора. Међутим, учесници са афантазијом нису показали да имају проблем са просторним памћењем. Ова група је тачно поставила предмете на својим цртежима, са мање грешака него учесници са типичним визуелним памћењем. Задатак да цртају директно са фотографије, обе групе испитаника извршиле су задатак без значајних разлика. Овај резултат наводи истраживаче да верују да, иако они са афантазијом немају способности визуелизације, изгледа да имају бољу просторну меморију, што можда указује на то да се ове две меморијске функције налазе на различитим местима у мозгу.
Да ли волите наполитанке? Ево шта нисте знали о омиљеном слаткишу који једете цео свој живот
Преузмите андроид апликацију.
