Још у децембру прошле године, након одржаног жреба у Хамбургу, фудбалски аналитичари, који увек гледају пар корака у напред, најављивали су потенцијалну утакмицу првенства већ у четвртфиналу. Седам месеци касније у Штутгарту, обистинила се ова прогноза, гледали смо најбољи меч у досадашњем делу Европског првенства, у коме су Шпанци избацили домаћине, након продужетака резултатом 2:1.
Иако се у Штутгарту чекало 52. минута да падне гол. Утакмица је била садржајна од самог старта. Како би једни завршили напад, одмах би лопта нашла пут до противничког шеснаестерца и неретко би је пратио ударац у оквир гола.Шпанија је у већем делу овог сусрета, успела да оправда улогу благог фаворита. Али ако неко правило постоји на великим такмичењима, то је да никад не отписујете Немце. Мирисао је цео стадион на славље домаћина, након што их је Вирц вратио у живот. Међутим 119. минут и гол Морина, био је ударац који је засигурно нокаутирао Немачку и послао Тонија Кроса у пензију.
Добро је Де Ла Фуенте посложио карте на старту меча. Иако је већ у осмом минуту приморан да замени Педрија, Дени Олмом, везни ред Црвене фурије надиграо је знатно старије колеге. Једино што је Тонију Кросу пошло „од ноге“ на старту, јесте да онемогући 21-годишњег фудбалера Барселоне да настави сусрет.
Капитен Немачке је „на име“ избегао да уђе у записник Ентонија Тејлора након тог старта, али зато само пет минута касније није било помиловања за Рудигера, који се са новим жутим картоном поздравио од играња евентуалног полуфинала. Голу Нојера претио је најчешће Јамал и то са дистанце. Могао је 16-годишњи суперталенат и да одигра екстра пас у пар наврата, али је желео баш он да буде тај коћи да начне Немце. Међутим, у правом моменту је био несебичан када је асистирао Олму за водећи гол.
Са друге стране, сваки пут кад би „продисао“ везни ред домаћина, створила би се шанса испред гола Унај Симона. Каи Хаверц је био најближи поготку у првом делу, али нападач Арсенала је сада већ на карактеристичан начин, „фулао“ у завршници, након неколио одличних уводних потеза. Морао је Нагелсман да продрма екипу са неколико измена у другом делу. Најделотворнијим су се испоставиле промене Раум-Мителштад, односно Сане-Вирц. Управо су „џокери“ Немачке били заљслужни за наставак сна у Штутгарту. Мителштад је центрирао, Кимих на другој стативи спустио главом, а Вирц остао прибран за 1:1 у 89. минуту. Могао је нападач Леверкузена да постане апсолутни херој нације (бар до утакмице полуфинала), када је на истеку првог продужетка на повратни пас Мусијале, био замало непрецизан.
Чинило се да је Шпанија на конопцима, налети Нагелсманове машинерије су били попут удараца елитног тешкаша. Међутим Црвена фурија је стала у гард, издржала налете, а затим кроз посед поново покушала сама да припрети. Ојарзабал је био најближи томе да донесе радост Шпанији у продужецима, док је Кукуреља отишао у другу крајност и статус трагичара избегао само дискутабилном проценом ВАР собе, након што је играо руком у шеснаестерцу.
Међутим, резултат који се пише на крају и који улази у историју јесте 2:1 за Шпанију. Кључна акција одиграла се у 119. минуту, Дени Олмо је центрирао, Микел Мерино сјајно надскочио Ридигера и ефектним поготком изазвао мук на стадиону у Штутгарту. Није ни ту било крај узбуђењима. Играло се додатних три минута у којима је прво Олмо могао да парафира славље Немаца, а минут касније Филкруг на другој страни да поново оживи нацију. Покушај нападача Борусије Дортмунд је завршио поред десне стативе, а са њим је отишла и нада домаћина за освајањем Европског првенства.
ШПАНИЈА – НЕМАЧКА 2:1 (НАКОН ПРОДУЖЕТАКА)
/Олмо 51, Вирц 89, Мерино 119/
Штутгарт
Стадион: МХП Арена
Судија: Ентони Тејлор
ШПАНИЈА (4-3-3): Симон – Карвахал, Ле Норман (од 46. Фернандес), Лапорт, Кукуреља – Руиз, Родри, Педри (од 8. Олмо) – Јамал, Мората, Вилијамс
НЕМАЧКА (4-2-3-1): Нојер – Кимих, Ридигер, Та, Раум (од 57. Мителштад) – Крос, Џан (од 46. Андрих) – Мусијала, Гундоган (од 57. Фулкруг), Сане (од 46. Вирц) – Хаверц
Преузмите андроид апликацију.
