Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Како смо добили наше презиме?

Као што нас наша имена означавају и дају лични печат, тако презимена означавају наше порекло и корене.
Фото: PrtSc/Instagram/graviranje_plocica

И баш као што је популарно питање у нашем народу „Чија или чији си“ , тако на то питање наше презиме може да приближи саговорнику одговор. Породично име, односно презиме је „име“које наслеђујемо од наших предака.

Друга половина 14.века је период када су настала презимена и то углавном додајући наставке -ић, -ев и -ов , имену оца или мајке, деде или већ некој другој основу, попут надимка, племена …

Па тако имамо презимена која су настала од имена, најчешће имена оца, тзв. патроними: Јовановић, Марковић, Бранковић, Петровић, Лазаревић, али исто тако и Марков, Јованов и слично. Па су се у оквиру једне куће могла чути три презимена. Деда је носио једно, отац друго, а син пак треће, јер су додавањем наставака на очева имена добијали своја презимена.

Такође и матроними, презимена настала на основу имена мајке, су позната у нашем народу, па тако имамо Мариће, Сариће, Вишњиће…

Фото: PrtSc/Instagram/graviranje_plocica
Није било необично да се узимају и презимена по надимцима, те су  добијена презимена Сурови, Сурла, Курјак, Курјаковић итд.

Неретко су презимена настајала додајући поменуте наставке занимањима, па данас имамо Ковачевиће, Кујунџиће, Чобановиће и слично.

Мудринићи, Лепојевићи, Страхињићи и други су добијали своја презимена по особинама. Наравно, место порекла је такође било једно од основа за добијање презимена, па отуда презиме Дробњак, Лучанин, Сремац.

Добро је познато да су власти тадашње Аустроугарске, нашем народу на територије данашње северне Србије забраниле презимена са наставком -ић, те су се на овим подручију презимена најчешће завршавала на -ев, -ов или -ин.

И тако све до половине 19. века, тачније 1851. године када је кнез Александар Карађорђевић указом зауствио мењање презимена и од тада заправо ми носимо презимена наших најстаријих и најзначајнијих предака.

Кроз историју се дешавало да наши великани промене презиме. Мало се зна да је Милош Теодоровић 1810. године узео презиме по имену свога деде Обрена и тако формирао презиме свима нама добро знано Обреновић.

Презиме је печат и сећање сваке породице на далеког претка, а које истовремено у наслеђе нашим поколењима.

Kaži mi, kakvo ime da ti dam?

Преузмите андроид апликацију.