Број запослених у Србији у трећем кварталу ове године износио је 2.924.500, а број незапослених 341.500, што значи да је стопа запослености у трећем тромесечју 2021. била 50 процената, а незапослености 10,5 процената, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
Према подацима Анкете о радној снази, у односу на други квартал, дошло је до смањења стопе незапослених за 0,6 процентних поена, уз истовремено повећање стопе запослености за 1,7 процентних поена.
Укупна запосленост у том периоду повећана је за 93.400, с тим да је формална запосленост већа за 36.500, а неформална за 57.000, наводи РЗС.
Највећи раст броја формално запослених забележен је у грађевинарству (25.400), у прерађивачкој индустрији (15.300) и трговини на велико и мало и поправци моторних возила (12.400).
РЗС напомиње да је расту неформалне запослености највише повећање броја запослених у пољопривреди, лову и шумарству (23.300) и грађевинарству (15.300).
Додаје се да је у трећем кварталу 2021. укупно било 431.700 неформално запослених, од чега у пољопривреди 243.900, а 187.700 ван пољопривреде.
Највећи раст запослености је у популацији са средњим стручним образовањем и старосне доби од 55 до 64 године.
Стопа запослених мушкараца је у трећем кварталу 2021. у односу на други квартал исте године повећана за 2,6 процентних поена и износила је 58,4 одсто, док је раст стопе запослености жена био свега 0,9 процентних поена, па је стопа запослености жена била 42,2 одсто.
Највеће смањење броја незапослених од 16.300 бележи се у регионима Шумадије и Западне Србије, док је у регионима Јужне и Источне Србије број незапослених порастао за 9.300.
Стопа запослености младих у доби од 15 до 24 године порасла је у трећем кварталу ове године за 1,4 процентна поена и износила је 27,3 одсто, док је истовремено порасла и стопа незапослене младе популације за 0,9 процентних поена и износила је 23, 1 одсто.
По регионима, једино Београдски регион бележи смањење броја незапослених младих за 2.600, док је у регионима Шумадије и Западне Србије повећан број незапосленог младог становништва за 4.200, наводи РЗС.
Посматрано међугодишње, стопа запослености повећана је за 2,2 процентна поена
Према Анкети о радној снази, посматрано међугодишње, стопа запослености повећана је за 2,2 процентна поена, стопа незапослености за 0,7 процентна поена, док је стопа становништва ван радне снаге смањена за 2,8 процентна поена.
Оваква међугодишња кретања основних контигената становништва на тржишту рада не могу се тумачити ван контекста промена изазваних ковид кризом током 2020, када појединци који нису могли да траже посао или нису били у могућности да почну да раде због анти-ковид мера, те су сматрани неактивним, а не незапосленим, па се повећање стопе незапослених са 9,8 одсто 2020. на 10,5 процената 2021. може сматрати као показатељ опоравка, јер се стопа враћа на ниво пре кризе, закључује РЗС.
Преузмите андроид апликацију.
