Прошлонедељни састанак председника Републике Србије Александра Вучића са председником Руске федерације Владимиром Владимировичем Путином имао је посебан значај. На преговарачком столу нашло се више различитих тема, али доминирале су оне енергетске.
Још пре одласка Александра Вучића у Русију јавност у Србији је сусрет два лидера посматрала, пре свега, у контексту питања склапања новог гасног уговора. Узевши у обзир горућу енергетску кризу у Европи, изазвану драматичним скоком цене гаса и електричне енергије, то је нешто што се могло и очекивати.
Србија не спада у групу земаља које су са Гаспромом склапале краткорочне, најчешће једногодишње, уговоре о набавци природног гаса из Русије.
Међутим, на несрећу наше земље испоставило се да је дугорочни уговор са руским партнерима истекао баш у невреме, у јеку једне од највећих енергетских криза у историји Старог континента.
Наравно, то нас је довело у незавидну ситуацију. Преговоре са руском страном о новом гасном аранжману морали смо да водимо у крајње неповољним условима. Односно, у тренутку када је цена природног гаса значајно порасла.
И то чак од три до осам пута, зависно од берзанских показатеља тог дана. Самим тим, састанак српског и руског лидера је морао да буде примарно посвећен овом питању.
Исход разговора два председника у Сочију испоставио се као и више него повољан по српску страну.
Русија је одлучила да ће Србији омогућити да у наредних шест месеци купује гас по досадашњој уговореној цени, 270 долара за хиљаду метара кубних. Пошто је то вишеструко нижа цена од тржишне, Србија ће само у наредних пола године уштедети више стотина милиона евра.
Осим тога, добили смо додатно време за разговоре са Гаспромом око склапања новог десетогодишњег уговора. Пошто је садашња енергетска криза у Европи у доброј мери индукована политичким спором Москве и Брисела око Северног тока 2, није немогуће да се за шест месеци пронађе неко решење које би стабилизовало прилике и цене гаса вратило у реалне оквире. Србији би то дало шансу да са руском страном склапа нови гасни аранжман у далеко бољим условима.
Руси важе за тврде преговараче, а поготово око енергетских питања.
Поседују врхунске стручњаке на том пољу, као и свест да им финансијска стабилност земље зависи од цене енергената. Самим тим, поставља се питање, зашто Гаспром на самом крају текуће године није искористио тренутну ситуацију и ултимативно тражио од српске стране склапање новог уговора?
Што би им свакако ишло у корист.
Одговор је и више него јасан.
Политичка воља руског председник надјачала је „жеђ“ за зарадом гаспромових менаџера.
Русија и Србија имају традиционално добре односе. Двојица председника су то и апострофирали истичући да су они тренутно вероватно на највишем нивоу у историји. У последњих девет година успостављено је стратешко политичко партнерство између две земље, а чињеница да је ово био деветнаести сусрет Вучића и Путина само потврђује ту тезу.
Иако традиционалне историјске, верске и културне везе, никако не смемо занемарити, јер оне додатно учвршћују српско – руско пријатељство, морамо нагласити да садашње партнерство две државе почива на економско – политичким интересима.
Зато, када је доносио одлуку о продужавању важења садашње цене гаса за Србију Путин је на уму имао неколико ствари.
Руски председник је и те како свестан да је Србија једна од ретких земаља у Европи, која није увела санкције Русији.
Такође, наша земља нема намеру да приступи НАТО-у, алијанси коју руска дипломатија сматра непријатељском. Ништа мање важно, од две претходно поменуте ставке, није ни питање изградње Јужног или Турског тока. Упркос снажном притиску са „Запада“ да од тог гасовода одустане, Србија је остала непоколебљива и доследна договору склопљеном са Русијом.
Званични Београд се, самим тим, показао као поуздан партнер Москве, а Александар Вучић као председник који држи реч.
Путин је тиме доведен у специфичну политичку ситуацију, да својом одлуком у погледу цене гаса за Србију, истовремено шаље економску и политичку поруку. И то не само званичном Београду, него и свим другим потенцијалним савезницима Русије.
Односно, да је којим случајем препуштено менаџменту Гаспрома да немилосрдно истраје на својим економским интересима, та порука би гласила: партнерство са Русијом се не исплати.
Овако, правећи за Русију не прескуп, а за Србију изузетно профитабилан договор Путин је показао да вреднује доследност, исказано пријатељство и спремност да се истрпе снажни притисци зарад очувања партнерства са његовом земљом. Тиме је Србији, али и свим другим европским државама послао јасну поруку.
Пријатељство са Русијом се и те како исплати.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
