Нови Сад се у двадесетом веку профилисао као град који живи спортским духом. Од момента када су основани први модерни спортски клубови: Новосадски атлетски клуб 1910. године, Новосадски теловежбачки клуб 1912. године и наравно Војводина 1914. године, у Српској Атини појављивали су се визионари и пионири који били спремни да жртвују своје време и новац да унапреде телесну и спортску културу као важан сегмент организовања квалитетног урбаног живота.
У времену Социјалистичке Југославије институционализована је директна државна помоћ спортским друштвима кроз разне фондове, Сиз-ове и организације што је помогло унапређење бављење спортом. Онда је дошао 5. октобар 2000. године, држава се свесно повукла из спорта отворивши широм врата за људе из најразличитијих кругова друштва што је оставило трајне последице на наш спорт све до данас.
Међутим гледајући скорашње јавне наступе опозиционих лидера, видиљивих кроз тројство Ђилас-Јеремић-Новаковић, добијамо утисак да је Нови Сад назадовао и на спортском пољу.
Како се у тим наводима олако каже да је Вучевић најгори Градоначелник у историји Новог Сада, можда ипак не би било лоше упоредити на пример период 2008-2012. године када је власт на градском, покрајинском и републичком нивоу држала Демократска странка са ситуацијом од доласка Милоша Вучевића на чело другог по величини града у Србији.
Ако погледамо новчана издвајања за спорт из буџета Града Новог Сада, видићемо да је 2008. године оно износило 250.080.708,62 динара а 2011. године је достигло износ од 368.992.394,05 динара. То је био највеће финансијски домет тадашње градске администрације. Летимичним погледом на „најлошије управљање градом у историји“, мантру коју хорски понавља тројство Ђилас-Јеремић-Новаковић, долазимо до следећих података:
Тако је 2014. године издвојено 501.175.886,00 а 2018. године чак 1.021.554.855,33 динара док је 2020. године издвајање из буџета износило 835.934.263,37 динара. Ако узмемо у обзир да је курс евра у овом периоду био стабилан и урачунамо природну инфлацију и најзломернији човек мора да призна да је износ од 1.021.554.855,33 ипак „нешто“ већи од 368.992.394,05.
Та, за неке мала разлика је омогућила реновирања спортски игралишта и обезбеђивање бољих услова за бављење спортом за све грађане.
Ако као мерило узмемо врхунски мушки спорт, јасно можемо рећи да су у нашој држави најпопуларнија фудбал, кошарка, рукомет и одбојка. Поклоници новосадске СКА сцене добро знају стихове песме Лост Пропелероса „66. и 89.“ и дуго се веровало да ће тешко Војводина икада поновити те успехе када је 1966. године и 1989. године постала државни шампион у фудбалу. Међутим после дугих година спортског поста, збила се 2014. године и по први пут у стогодишњој историји клуба Војводина је постала освајач националног купа.
Исти подвиг је поновљен 2019. године а након тога део навијача губитничког тима су ишарали читаву Србију са графитима против Градоначелника Вучевића јер је управо он у њиховим очима био најзаслужнији за спортски тријумф новосадског тима. Наравно, у периоду 2008-2012. године таквих навијачких акција нисмо могли да видимо јер тада нажалост Војводина ништа није освајала и са друге стране врата Градске куће нису била отворена за најстаријег суперлигаша.
Свакако је важно на овом месту напоменути однос једне и друге адмнистрације према спортској инфраструктури споменутог клуба. За време владавине Демократске странке претила је опасност да СЦ Вујадин Бошков буде отуђен због дугова клуба а постао је план и да се сруши стадион Карађорђе и измести негде према аутопуту.
Данас, видимо да СЦ Вујадин Бошков добија нове уређене терене, следеће године очекује се и изградња балона а деценијама прављени дугови се захваљујући огромној помоћи државе отплаћују.
Што се тиче стадиона, за разлику од Демократске странке која је хтела да измести стадион, Милош Вучевић са својим сарадницима спрема пројекат за преуређње истог што ће га учинити једним од најлепших у нашој држави. Однос према клубу и успеси на спортском пољу свакако праве јасну разлику између ова два периода.
Што се тиче кошарке јасно је да тај спорт није успео у Новом Саду да се устали као конкурентан за највиша звања али зато хајде да погледамо шта се дешавала са одбојком.
Златно доба новосадске одбојке је трајало у периоду од 1988. године па до 2000. године. У периоду од 2008. па до 2012. године у витрине клуба из улице Максима Горког није стигао ни један трофеј. Недостатак воље за већим улагањем учинио је да је понос Новог Сада у то време таворио. Онда је стигла 2012. године и велики преокрет. Од тада Војводина је била чак пет пута првак Србије и освојена су и три национална купа. Важно је напоменути да су црвено-бели 2015. године успели да тријумфују у Челенџ купу, остваривши вредан упех на европској сцени који дуго неће поновити било који клуб из Србије.
Што се тиче рукомета ту је можда и највидљивије „пропадање“ Новог Сада након 2012. године.
Наиме, од када је промењена градска администација, рукометаши Војводине су констатно прваци Србије што нас доводи до закључка да је ово златно доба новосадског рукомета. Поред битних наступа на међународном плану рукометаши у црвено белом су успели у овом периоду да освоје и четири купа. Наравно, у период 2008-2012. године, спортски Нови Сад није имао чему да се радује. Када погледам период од 2012. године, иако у Србији постаје два доминанта београдска спортска друштва, Нови Сад је успео да се избори за примат у два од четири најпопуларнија мушка тимска спорта.
То је заиста велик успех и представља оно што је највидљивије што се тиче спорта у широј јавности.
Ако би сада кренули са причом о улагању у остале спортове, изградњи атлетског стадиона на Сајлову и ако би кренули поименце да набрајамо спортисте који су пронели славу Новог Сада и државе Србије широм планете у времену од доласка Вучевића на чело градске администрације овај текст би морао да се настави у фељтонима.
Овако нам остаје да на крају закључимо, да и поред мантре које на понавља хор Ђилас-Јеремић-Новаковић, Нови Сад је и на овом пољу остварио вредне резултате који ће у будућности сведочити са којом пажњом и успехом су се држава и Градоначелник Вучевић односили према спорту.
Аутор текста: Петар Ђурђев
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
