Када је кинеска комунистичка партија 11. новембра 2021. године усвојила резолуцију о „страначким достигнућима и историјским искуствима у претходних стотину година“, стручњаци за међународне односе су листом истакли да је позадина свега јачање ауторитета садашњег председника Народне Републике Кине, Си Ђипинга. Тиме су желели да нагласе како је очигледно да се садашњи кинески лидер припрема да преузме и трећи мандат на челу партије.
Пошто је у историји кинеске комунистичке партије било још само две овакве резолуције, једна у време Мао Цедунга, а друга Денг Сјаопинга, јасно је да се ради о историјском догађају.
Мао и Денг су две кључне личности новије историје Кине.
Први се прославио као вођа револуције, током које је Кина у Другом светском рату изборила слободу и успоставила комунистички систем владавине. Денгова визија, са друге стране, подразумевала је значајне унутрашње реформе, које су на концу омогућиле стварање кинеског економског чуда.
Самим тим, та два човека представљају креаторе данашње Кине, политички суверене и економски моћне глобалне силе.
Поменутом Резолуцијом, Комунистичка партија Кине Си Ђипинга је уздигла у ранг са ове две историјски важне личности, чиме је јасно оснажен његов ауторитет.
Шта више, наглашено је важна идеолошка улога садашњег кинеског председника и то подизањем његових политичких ставова, познатих као „Си Ђипингове мисли о социјализму са кинеским карактеристикама за нову еру“, на пијадестал важности, како у партији тако и у држави.
Управо поменуте и апострофиране „Си Ђипингове мисли“ представљају његове основне идеолошке постулате. Садашњи кинески председник презентовао их је у својим јавним наступима, обично у говорима на важним партијским скуповима.
Прве назнаке формулисања Сијеве политичко – идеолошке платформе уочавају се још 2013. године у говору под насловом „Нека питања о одржавању и развоју социјализма са кинеским карактеристикама“.
Мада, траг презентовања његових политичких промишљања можемо пратити још од 2012. године. Тачније, од времена његовог уздизања на највише позиције у земљи.
Ипак, „Си Ђипингове мисли“ први пут су званично поменуте током 19. националног конгреса Комунистичке партије Кине 2017. године. Након тога ушле су у партијски устав, чиме им је дата есенцијална важност.
Сијева идеолошка промишљања ушла су и у уџбенике, како за основну школу, тако и за универзитете. Постоји чак и апликација за паметне телефоне, која промовише његове идеолошке ставове, а која је, у једном тренутку, постала најпопуларнија у НР Кини.
Суштина Си Ђипингових мисли своди се на очување доминантне позиције комунистичке партије у Кини, за коју сматра да је његову земљу извела из „дугогодишњег мрака“, али тиме није завршила своју историјску мисију.
Та партија мора да се фокусира на обичне људе и рад у њиховом интересу. Зато мора наставити да управља реформским процесима у земљи, прати иновативне токове у свету, али их и сама креира.
Такође, мора се обрачунати са корумпираним и сви другим штетним кадровима, који нарушавају њену репутацију. Национална безбедност и побољшање стандарда његових суграђана представљају императив Си Ђипингове политике.
Док, апсолутно вођство Комунистичке партије Кине над Народноослободилачком војском мора бити неупитно, што је један од најважнијих сегмената Сијевих начела.
Иначе, Си Ђипинг се бавио судбином некада прве комунистичке земље света, СССР-а. Анализирајући распад Совјетског савеза дошао је до закључка да је један од главних узрока тог историјског догађаја слабљење утицаја партије, како у совјетском друштву тако и у војсци.
Тиме су створени кључни предуслови за распад земље. Кина, по његовом мишљењу, управо из Совјетског примера мора извући поуке, како би такав сценарио предупредила.
Очигледно, да је период уздржане кинеске спољне политике, са циљем да се „купи време“ неопходно за економско и војно јачање, истекао. Кина је ушла у нову, политички динамичнију, фазу свог развоја.
Данас, кинеско вођство се осећа довољно снажним, економски и војно, да може одлучније искорачити у глобалну политичку арену. Значајно агресивнија реторика кинеских званичника, у међународној дипломатској кореспонденцији, говори у прилог те тезе.
Ново време ће свакако бити препуно изазова и представља осетљив и историјски важан тренутак за званични Пекинг.
Таква времена захтевају јаке и одлучне људе, али и стабилност унутар земље, као предуслов за реализацију важних спољнополитичких циљева. Си Ђипинг је то препознао. Очигледно је да сматра како њему припала та историјска мисија да, попут Мао Цедунга и Денг Сјаопинга, своју земљу успешно доведе до новог циља.
У његовом случају, то је сам врх на светској геополитичкој скали моћи.
Си Ђипингу је идеологија пре свега средство, преко кога снажи свој ауторитет унутар партије, док на националном нивоу гради култ личности. Истовремено, тиме јача и централну и личну власт, док се утицај државе у свим сферама кинеског друштва додатно манифестује.
На тај начин, кинески председник своју земљу уједињује изнутра, са јасним циљем да спремна дочека судбоносна времена која неумитно долазе.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
