Један од најпознатијих националних паркова на подручју САД налази се у америчкој савезној држави Вајоминг. Назив Јелоустон (енг. Yellow stone – жути камен) доделили су му енглески трапери који су у овим крајевима трговали животињским кожама са локалним урођеничким становништвом.
Један део националног парка (површине око 9000 km2, готово као српски део Баната) простире се и у савезним државама Монтана и Ајдахо.
Ово је најстарији национални парк на подручју Северне Америке.
Проглашен је 1. марта 1872. године. Осам година раније проглашен је за резерват природе. Национални парк се састоји од бројних вулканских појава, оних који претходе или долазе после вулканских ерупција (нпр. фумароле, солфатаре, мофете, суфиони, гејзири, врели извори).
Читав простор националног парка простире се на надморској висини од 1500 m до 3500 m.
Под заштитом државе се налази „окамењена шума“, шумски комплекс у којем су стабла дрвећа затрпана пепелом и земљом током једне од вулканских ерупција. Она су касније минерализована.
На простору Јелоустона тече истоимена река. На овом простору има око 10.000 хидротермалних појава, више од 500 гејзира (више од половине у читавим САД). У Јелоустону се налази око 290 водопада, висине од 5 m до 95 m. За туристе је доступно око 1000 стаза за пешачење.
Ово је изузетно трусно подручје. Просечно се на овом простору деси од 1000 до 3000 земљотреса годишње.
Културни развитак овог подручја у праисторији и касније је био импозантан. О томе сведочи око 1800 археолошких налазишта. Од првих Европљана на ове просторе је дошао Џон Колтер, један од учесника чувене истраживачке експедиције Луиса и Кларка из прве деценије XIX века.
На овом простору борави највеће и најстарије крдо бизона у САД. Они често закрче саобраћајнице прелазећи преко истих па то локални становници називају „bison jam“ (од речи traffic jam што означава саобраћајни шпиц).
Јелоустон је огромни подземни вулкан. Његову геолошку активност сведоче бројни гејзири. Туристички најпознатији је Old Faithful (срп. Стари верни) који има ерупције вреле воде сваких 90 минута. Највећи гејзир на овом простору је назван Велики. Његов пречник је 25 m и стуб вреле воде током ерупције достиже и 100 m висине.
Најстарија регистрована ерупција Јелоустонског вулкана десила се пре 2 милиона година. Друга супер-ерупција десила се пре око 1,4 милиона година, док је последња била у периоду од пре око 640.000 година.
Уколико овај временски размак узмемо као правило, Сједињене америчке државе, али и читав свет имају право да страхују од неког наредног „беса“ Јелоустона. Научници су израчунали да је током последње ерупције овај вулкан избацио пепео који је прекрио површину од око 15.000 km2. Стуб пепела је тада достизао висину и до 30 km. Толика количина пепела и осталог пирокластичног материјала могла би да доведе до озбиљних последица и чувених „вулканских зима“ које би могле трајати и читаву деценију.
Аутор: др Растислав Стојсављевић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде:
Rastislav Stojsavljević: Surinam – holandski biser Južne Amerike
Преузмите андроид апликацију.
