Зелена агенда је нешто што ће обележити XXI век. Неретко можемо чути такве или сличне конструкције и то не само из уста еколога и људи који се баве заштитом животне средине, већ и од истакнутих политичких лидера најмоћнијих земаља света.
Није то нимало случајно. Човек је својим чињењем, посебно у претходна два века, драматично утицао на природу.
Индустријска револуција узроковала је незајажљиву потражњу за изворима енергије, односно фосилним горивима, а што је неминовно морало оставило значајне последице на човекову околину.
Сем тога, драматичан пораст светске популације, до крајњих граница црпи природне ресурсе.
Све то захтева одговор човечанства, пре свега како би се природни ресурси рационалније трошили, а самим тим, штитила и планета Земља, заједнички дом целокупног човечанства.
У противном, уколико се и даље према природи будемо понашали бахато и осионо, бар како стручњаци за климатске промене тврде, људску расу може задесити најгори могући сценарио. Потпуни нестанак у катаклизми епских размера, услед контаминације животне средине и природних катастрофа изазваних климатским променама.
Е управо ту долазимо до важног политичко – идеолошког момента, а који је постао неодвојиви део зелене агенде.
Наиме сведоци смо све јачег успона политичких партија које промовишу Зелену агенду. Нарочито је то постала реалност економски развијених земаља и богатих друштава политичког Запада. Неретко можемо чути да је Зелена агенда данас оно што су у прошлом веку била људска права. Темељни политички основ, са кога су се градиле идеологије на којима данас махом почивају западне демократије.
Наравно, да је питање заштите људских права неупитно позитивна категорија. Али, исто тако, много пута смо били сведоци да су се иста та људска права сводила на пуко средство за остваривање различитих политичких интереса.
На првом месту САД-а и њихових савезника. У пракси то је значило, да уколико САД закључе да у одређеној земљи имају своје економске или геополитичке интересе, наводно непоштовање људских права користиће као повод за интервенционизам. На тај начин једно суштински вредносно и цивилизацијско питање крајње је банализовано, односно, злоупотребљено је у дневно политичке сврхе.
Пошто је наратив о заштити људских права већ толико компромитован, да више нема ту снажну мобилишућу моћ у западним друштвима, њиховим лево – либералним елитама потребна је нова идеолошко – политичка агенда за XXI столеће.
Управо ту се Зелена агенда савршено уклапа. Она има изузетан покретачки потенцијал, а сваког појединца погађа лично, и то у најдубље емотивне нити, па чак и онда када човек тога можда није ни свестан.
Наиме, страх од смрти спада у најјача осећања и најдубље страхове сваког појединца. Зелена агенда индиректно циља управо у ту мету. Информацијама, да су климатске промене изазване негативним деловањем људи, нешто што ће збрисати целокупно човечанство, шаље се изузетно јака порука.
Уколико не подржите Зелену агенду, немате будућност. Ни ви као појединац, а ни вама драге особе.
Управо у поменутој аналогији, лежи изузетна идеолошко – политичка снага Зелене агенде. Зато је потпуно јасно да ће је лидери великих сила обилато користити у сврху остварења својих унутрашњих и спољних политичких планова. Смањење емисије штетних гасова, већ сада, постало је моћно оружје у ограничавању економског развоја појединих држава.
На првом месту ту се мисли на Кину и Индију, земље са изузетним привредним растом, који изискује потрошњу енормне количине енергената. Свако ограничавање у производњи енергије највише ће успоравати управо економски развој тих земаља, а њихови опоненти ће се тим моћним оружјем обилато користити.
Еколошко питање, управо зато, биће нешто што ће у будућности можда и пресудно утицати на геополитичке и идеолошке глобалне токове.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
