Насеље Адице настале су као “дивље“ насеље на периферији Новог Сада између 1950. и 1960. године, а у њега су се претежно досељавале људи из Босне и Херцеговине.
Статус “дивљег“ насеља становници Адица покушавали су да пониште на све могуће начине, те су градске власти 1974. године извршиле привремену легализацију насеља, наредне године урађен је детаљан урбанистички план, а једанаест година касније Адице су званично уврстане у новосадско подручје.
Главна улица у овом крају је улица Бранка Ћопића, у којој се налазе сви значајни објекти за ово насеље.
Млади одрасли у овом крају, своје детињство проводе на улици бавећи се разним спортовима забаве ради. Међутим, спортски дух овог насеља најбоље се осликава огромним бројем посета спортском центру “Волеј“, и свош клубу “Адут“ у оквиру кога се налазе тениски терени.
Куће су, махом, подељене ниским оградама, те се овде суседски односи изузетно негују, јер какав ти је комшија, такав ће ти бити и дан.
Домаћице, када им није до кувања, најчешће свраћају до ресторана куваних јела “Panter Chef“, где за пристојну своту новаца могу да купе обилне порције ручкова за целу породицу. Понуда “Panter Chef-a“ из дана у дан постаје све већа, те уопште није лако одлучити се само за један специјалитет.
За оне, који из далека долазе да посете наш град, мотел “Лупус“ често буде један од могућих избора. У његовом склопу налази се 14 соба, а оно што га чини посебним јесте та интимна, пријатна атмосфера која влада између запослених и гостију.
Деца похађају основну школу “Петефи Шандор“, а неретко у истом дворишту до касних ноћних сати “отпада“ и она мало старија екипа.
Благо овог кварта свакако је салаш “Древна“ који се налази у Подунавској улици. Унутрашњост подсећа на оне старе салаше у којима су се некада скупљали ловци и распредали приче о ловачком успеху тога дана.
Сам локал има два спрата, али чаролија овог места највише се прикаже са првим зрацима сунца и лепог времена, када народ може да ужива у огромном дворишу пуном интересантних садржаја како за децу, тако и за одрасле.
Разне животиње, пентрање на торањ за извидницу, трамболине и игралиште, само су неке од занимљивости које можете затећи у “Древној“.
Када причамо о салашарској атмосфери, Адице су богате још једним крајње аутентичним местом у које локалци обожавају да сврате. То је ресторан “Петлов салаш“.
Шта је салаш без тамбураша?
Ово месташце са душом улаже све своје напоре како би, уз врхунску клопу, посетиоци са собом понели и ону емоцију која ће им заувек остати у памћењу.
Реченица “Домаћа кухиња, домаћинска атмосфера, звуци из краја и мирис завичаја!“ свим становницима Адица одмах покрене апетит, јер знају да је управо овај слоган заштитни знак “Бајине колибе“, етно ресторана у планинском стилу.
Септембар је месец који посебно обрадује све Адичане. Тада се одржава мултимедијална манифестација хуманитарно-забавног карактера под називом “Дунавске ноћи Адица“.
Ова манифестација организује се у три сегмента. Чине је програм за одрасле, али и дечији и спортски пограм. Наступају деца, културно-уметничка друштва и многе познате личности и на та тај начин Адичани дају свој мали допринос очувању идентитета Новог Сада.
Преузмите андроид апликацију.
