Србија није једина земља која сања нуклеарну енергију. У свету је све више заговорника који у њој виде могућност да се напусти угаљ.
,,Спремни смо да платимо добру цену“, рекао је председник Србије Александар Вучић о евентуалном улагању државе у мађарску нуклеарну електрану која би требало да буде готова до 2035. године.
Вучић тврди да је премијеру Мађарске Виктору Орбану понудио да Србија финансира 15% трошкова и да повлачи исто толико капацитета нуклеарке.
Слични разговори се воде са званичном Софијом о нуклеарној електрани у Белену.
У Србији је иначе на снази мораторијум на изградњу атомских централа, донет још 1989. године након катастрофе у Чернобиљу. Немали је број стручњака који кажу да би нуклеарна енергије била најсигурнија и најјефтинија, али и помогла Србији да се ослободи кобне зависности од спаљивања угља од којег се добија четири петине енергије.
Али, да ли нуклеарна енергија стварно помаже у борби против климатских промена?
Њени заговорници кажу да нуклеарна енергија може барем да премости наредне деценије, док енергија из обновљивих избора сасвим не преузме примат.
,,Ко не жели да прича о нукларној енергији, нека ћути и о климатским променама“, гласи један од виралних твитова протеклих дана, док су се у Глазгову ломила копља око завршног документа о борби против климатских промена.
Да ли је нуклеарна енергија ослобођења штетних емисија?
Не. И атомска енергија производи емисију гасова који воде ефекту стаклене баште. Заправо не постоји ниједна врста енергије која је без икаквих емисија. Током производње, транспорта или прераде уранијума такође долази до емисија. А дуготрајна и захтевна изградња нуклеарки такође резултује угљен-диоксидом, баш као и транспорт, односно складиштење нуклеарног отпада.
Ретке су студије које уважавају комплетни животни циклус нуклеарки, али и процес добијања уранијума па све до складиштења нуклеарног отпада. World Information Service on Energy (WISE) у једној је студији израчунао да се емитује 117 грама CО2 по киловат-сату атомске енергије, али се ту мора напоменути да се ,,WISE“ јавно декларише као противник атомске енергије, дакле није баш у потпуности непристрасан.
Но, и друге калкулације долазе до сличних вредности кад се у обзир узме комплетан животни век нуклеарки: 68-180 грама CО2/кWh, то је податак до којег долази професор Марк Џејкобсен са Универзитета Станфорд, а стварна вредност зависи од енергетског микса коришћеног у процесу производње уранијума.
Поређење са другим изворима енергије
Ако се у калкулацији уважи комплетан животни век неке нуклеарке, онда атомска енергија има бољи биланс од фосилних енергената попут угља или гаса. Угаљ чак може да пребаци 1.000 грама по киловат-сату произведене енергије. Са друге стране, биланс нуклеарне енергије доста је лошији од обновљивих извора.
Преузмите андроид апликацију.
