Предавање Данила Копривице на тему „Досије ИРАН“ можете погледати 10. новембра у 18 часова на Јутјуб каналу Културног центра Нови Сад.
Ко зна колико милијарди барела иранске нафте је коштала западна глорификација шахове гламурозне квазидемократије, када унапред знамо одговор на једноставна статистичка питања: да ли је боље доживети просечних 55 година старости, како је то било у доба шаховог квазигламура или поживети 75 година, како је то данас? Да ли је боље имати 37% писмених, како је то било уочи револуције или готово 90% писмених, како је то данас, у доба мекане теократије?
Упознајемо се с великом земљом и њеном великом историјом, коју су од Велике игре па све до 1979. немилице походили и пљачакали профитери империјалних земаља, нудећи своје културне обрасце у замену за иранско црно злато.
Причамо о три несрећне судбине, три жене контроверзног последњег шаха Мохамеда Резе Пахлавија, од којих је једна презирала земљу и њене људе, исказујући презир својим несвакидашњим јавним понашањем.
Сматрајући себе модерном и прогресивном, а не декадентном, била је у сталном сукобу с иранском традицијом и народним очекивањима.
Причамо и о женама данашњег Ирана које живећи по строгим друштвеним нормама чине 63% укупног броја многобројних студената.
Ово је прича о трећој по значају светској револуцији и прича о можда најзначајнијој идентитетској револуцији двадесетог века. Иран је данас прва земља на свету по развоју писмености, а последња по конзумирању алкохола и по његовим морталним последицама.
Није питање имамо ли шта научити на иранском искуству, него имамо ли мудрости и снаге научено применити.
Време је за шездесет четврту Зелену дебату, нову сесију серијала „Досије“.
Koncert bendova „Killo Killo Banda“ i „Mamurlook“, 12. novembar, SKCNS Fabrika
Преузмите андроид апликацију.
