Банке ни на Светски дан штедње, 31. октобар, неће оне који код њих чувају новац обрадовати накнадама за депозите. Камате су ниске, тако је већ годинама, а штедише једино могу да се надају да ће почети да расту као одговор на све већу инфлацију у свету.
Камате су код нас минималне, али још нису негативне као што је то случај у неким европским земљама. Банке су зато више постале сигурно место за ову имовину, а не начин да се новац оплоди. Камата на депозите у еврима у просеку износи 0,87 одсто на годишњем нивоу, док се на динаре може добити један проценат на краћи рок до 2,2 одсто на три године.
Све ово није била препрека за увећање штедње. У домаћој валути је положено више од 100 милијарди динара, док је девизна штедња достигла 12,3 милијарди евра. У збиру то је око 13,1 милијарду евра.
„Светски дан штедње и ове године дочекујемо уз нове највише износе динарске и девизне штедње. Континуирани раст штедње показатељ је поверења грађана у домаћи финансијски систем и националну валуту, као резултат очуване монетарне и финансијске стабилности сада већ дужи низ година. У таквим условима, динарска штедња брже расте од девизне већ девету годину заредом, а 2021. први пут је прешла 100 милијарди динара”, наводе из Народне банке Србије (НБС).
Уочи Светског дана штедње, НБС је припремила редовну анализу исплативости штедње, урађену за период од септембра 2012. до септембра 2021., која је поново потврдила да је исплативије штедети у домаћој валути. Већој исплативости динарске штедње допринела је макроекономска, финансијска и фискална стабилност дужи низ година, релативно више каматне стопе на штедњу у динарима у односу на евре, повољнији порески третман штедње у домаћој валути, као и правовремено донете мере монетарне и фискалне политике ради ублажавања негативних ефеката кризе проузроковане пандемијом.
Svet subvencioniše fosilna goriva sa 423 milijarde dolara godišnje
Преузмите андроид апликацију.
