Пуних седам година инфлација у Србији је два процента и ово је успех који је материјализован кроз оно што се зове Србија на корак од инвестиционог рејтнига, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Србија која се задуживала у свету по камати од 7,25 процената, а данас 1,6 је мерљив успех, а камате које су биле 18 процената на новоодобрене динарске кредите данас су 6,5 процената, каже она за РТС.
Табаковић је истакла да је у последњих годину дана инфлација у Србији 5,7 одсто. Инфлација је, каже, од 2008. до 2012. године просечно била девет процената, а крај 2013. дочекан је са инфлацијом од 2,2 процента, да би од 2014. до 2020. годишња инфлација износила два процента.
„Преовлађујући фактор, готово 90 посто овогодишње инфлације, чини спољни фактор. То су цене које долазе из окружења, цене енергената, нафте, гаса, енергетска криза, цене сировина на берзама, посебно непрерађене хране“, објашњава Табаковић.
Према њеним речима цене кукуруза, соје и сунцокрета све су цене из света које су имале утицаја на наше цене.
Додаје да је Србија ове године већ остварила три милијарде евра страних инвестиција, а рекордна је била предпандемијска 2019. година са 3,8 милијарди евра и да обавезују они који и даље долазе у Србију, отварају фабрике и радна места.
Народна банка ће на све оно на шта монетарна политика може да утиче, каже гувернерка, утицати, а то је базна инфлација.
„Базна инфлација је све време два посто и оно што води економију то су поверење и инфлациона очекивања. Србија и НБС су једне од ретких држава које још нису подизале референтну каматну стопу и још увек имамо простора да је не подижемо и тиме не поскупљујемо рате кредита и отежавамо раст који је неопходан земљи“, истиче гувернерка.
Додаје да монетарним оквиром већ два месеца раде на пооштравању монетарних услова у смислу смањивања ликвидности, али преко извршне стопе.
„Завршна репо стопа на једнонедељне хартије на аукцијама је износла 0,11 процента. Средом су аукције и она је данас 0,27 и ми имамо простора до 1 процента да не пооштравамо монетарну политику“, наглашава Табаковићева.
Истиче да успевају да очувају реалну вредност доходака грађана.
„За првих седам месеци плате су расле 8,5 процената. Наша процена је да ће до краја године просечна инфлација бити 3,7 процената, БДП мора да расте више него што расту плате и пензије, инфлација из света ће бити у једном делу преливена код нас, али не сме да буде преливена са цена енергената, преко монетарне политике, на остале цене“ објашњава Јоргованка Табаковић.
Додаје да је чињеница да су поскупели сви пољопрвредни производи, храна и енергенти. Предвиђања су да ће половином следеће године инфлација бити враћена на 3 посто плус минус 1,5.
Према речима Јоргованке Табаковић, успех који је Србија постигла свих ових година, значајно мењајући ону кућу Србије у ову кућу данас, је постигнуто захваљујући координсаним мерама монетарне и фискалне политике.
„Заслуге за оно што се зове стабилан динар, релативно стабилан курс евра и стабилност у Србији није само мој резултат и ја га не присвајам. Без подршке мог тима и координисане политике владе Србије и подршку председника који је то започео када је био на месту председника владе то не би било могуће“, наглашава гувернерка НБС.
Од априла ове године када је инфлација почела да расте НБС је купила милијарду и 555 милона евра.
„Ниједно предузеће или компанија, која има седиште у иностранству, а послује у Србији није имала ограничење у изношењу профита, односно куповању девиза на међубанкарском тржишту и да исплати профит својим оснивачима“, истиче гувернерка Табаковић.
Народна банка Србије вратила је у земљу тону злата из Базела, која се физички налазиила у Лондону.
„Први пут је Србија купила 12 тона злата у иностранству. Прво се купује домаће злато и најдраже је оно купљено за динаре. То значи да су повећане девизне резерве у злату сопственим динарима“, објашњава гувернерка.
Према њеним речима у Бору је купљено 10 тона злата.
„Од 2018. имамо повећану понуду и откупљујемо све количне које Зиђин понуди Народној банци. Укупне златне резерве су 37 тона. Од 12 тона купљених у иностранству девет тона смо купили 2019. године а три тоне 2020. године“, поручила је гувернерка Јоргованка Табаковић.
Преузмите андроид апликацију.
