-Чујем завршио си факултет, јел радиш негде?
-Јок, још увек чекам посао.
Добродошли у Србију, земљу у којој су нас од малена учили да се посао чека, те да ће нас у неком моменту сам пронаћи… Да то није баш тако, уверила нас је огромна стопа незапослености у којој се наша држава гушила дуг временски период.
Према подацима које смо добили од Националне службе за запошљавање у Новом Саду, 2012. година била је кључан моменат када смо схватили да се нико неће појавити да нас спаси, уколико ми сами не узмемо ствари у своје руке и позабавимо се са озбиљним егзистенцијалним питањима.
Корак по корак, или зрно по зрно… настала је погача, од погаче пекара, а од пекаре хлеб који храни хиљаде и хиљаде гладних уста.
Уколико негујете тренд “незадовољства“, он вас магично уброји у оне високоинтелигентне грађане и једноставно створите неки свој круг истомишљеника, у којем из дана у дан претресате своје незадовољство без икакве жеље за неким новим информацијама и радозналошћу да ли се нешто око нас променило.
Баш тако сам и ја, након завршеног факултета, почела да паничим и по неписаном правилу пронашла људе који ће да ми говоре управо оно што желим, а не треба, да чујем. Људе који су ми хранили страхове и помогли ми да прескочим велики број степеника и вртоглаво брзо стигнем до последњег спрата солитера незадовољства, са кога нема другог излаза осим скока на дно.
У исту замку падају и наши суграђани, те без да се претходно информишу, у стилу помодарства крећу да понављају туђе уздахе незадовољства и на тај начин себи формирају стварност у којој нико не може бити задовољан.
Моменат отрежњења био је моменат када сам схватила да већина људи које познајем нема проблем да потроши одређене своте новца на оно шта они сматрају да је вредно.
Наравно, некима је бесмислено давати пуно пара за гардеробу, док је другима потпуно безвезе трошити на изласке и стварање успомена, а бити осредње обучен. Било како било и један и други тип људи одједном је имао довољно новца да задовољи своје потребе.
Логично, како су приходи расли, расли су и наши прохтеви, па смо тако јефтину студенстку кафу из кантине заменили за најфинији капућино у познатом новосадском кафићу и по дифолту уз њега певали жалбалице како опет немамо довољно новца.
Заблуда је да нас, када трбухом за крухом пођемо у иностранство, тамо чека све на златној кашичици. Чињеница је, свакако, да ћемо се са бауштеле из Немачке вратити са великом свотом новца, али да ли сте се запитали како тамо живи наш народ и види ли ишта осим те грађевине у току читавог дана?
Када бисте, рецимо, у Новом Саду, такође, радили два посла, не бисте стизали да потрошите зарађени новац и могли бисте да уштедите идентичну своту новца. Једина разлика је што овде желите да живите, а тамо све ставите на чекање и новац трошите тек са гомиле када га вратите кући.
Данас се на евиденцији Националне службе за запошљавање у Новом Саду налази 13.338 незапослених лица, док их је 2012. године било 29.731. То значи да се незапосленост од 2012. године до данас више него преполовила.
Јасно је да ће прва асоцијација, свих поклоника актуелног тренда незадовољства, бити да је број преминулих од корона вируса допринео смањењу стопе незапослености, што сигурно и јесте истина једним делом, али можемо ли бити толико искључиви да зажмуримо на велики број фабрика које су у сваком смислу обогатиле наш град протеклих година.
Привлачење великих страних инвеститора значајно је променило тржиште рада у нашем граду запосливши велики број људи свих нивоа образовања, међу којима се налазе и млади, амбициозни и образовани стручњаци.
Набројаћу вам само 5 великих инвестиција у области производње које су знатно допринеле паду нивоа незапослености.
“Barry Callebaut“ је недавно отворена швајцарска фабрика чоколаде која је расписала конкурс за стотину радних места у самом старту, а прогнозе су да ће се тај број ускоро и повећавати.
View this post on Instagram
“BMTS“ нам је стигао из Аустрије. Ради се о фабрици која се бави производњом аутомобила, а заслужна је отварање додатних 500 радних места на тржишту рада.
“Continental Automotiv doo Novi Sad“ фирма је која се бави сектором аутоиндустрије, а Новосађанима је обезбедила 600 радних места у развојном центру и стотину радних места у самој фабрици.
За “Aptiv Mobility Service doo Novi Sad“ и ‘‘Lear Corporation doo Novi Sad“ верујем да сте сви чули, јер су то прве придошле стране фабрике код нас. Прва фабрика броји 3170, док друга броји 2330 запослених.
View this post on Instagram
Како вам причам само о постојећим инвестицијама, занемарићемо чињеницу да ускоро почиње градња нове иностране фабрике “CTP’’ која ће се, такође, кретати аутоиндустријским струјама, а која ће обезбедити око 500 нових радних места за наше суграђане.
Поред тога, Национална служба за запошљавање више него икада води рачуна о својим грађанима и то не само путем разних програма субвенционисања за подстицај, већ и у виду обука за активно тражење посла, учешћа на сајмовима запошљавања, обука и преквалификација за незапослене који подизањем нивоа компетенција добијају већу шансу за запослење итд…
Можда и ви, попут мене, о томе уопште нисте водили рачуна, те се нисте распитали које све могућности вам нуди наш, све уређенији, град. Програми за бригу о нашим суграђанима су све јачи, као и тежња ка нултој стопи незапослености којој смо из дана у дан све ближи.
Ваше је само да се информишете и узмете оно шта вам држава несебично даје… или како би се рекло: “Куцајте и отвориће вам се!“
Истина, плате су нам и даље ближе минималцу, али не можемо због својих политичких уверења да затворимо очи пред чињеницом да доласком нових инвеститора и развојем нашег града све више расту. Или можда можемо?
Истина, можда не можемо сви одмах да се запослимо у струци за коју смо се школовали, али то не значи да не можемо да се заспослимо у неким другим водама и привређујемо док активно тражимо бољи посао.
Није ваљда да нам је од читавог родољубља у главама остала само пословица: “Ономе ко уме да чека, временом долази све…“
Из дана у дан добијамо све више прилика за рад и могућности за веће зараде. Национална служба за запошљавање само је прва, али не и једина станица на путу проналаска посла.
Стрпљење и упорност су кључни, па није ваљда да и даље верујемо да ће нас посао пронаћи сам, или можда јесте?
Преузмите андроид апликацију.
