Politika SAD prema Zapadnom Balkanu je konzistentna, a to je da svih šest zemalja treba da postanu deo EU i to brzo, istakao je danas zamenik pomoćnika državnog sekretara kancelarije za Evropu i Evroaziju u Stejt departmentu Garbiel Eskobar.
Eskobar je, u onlajn obraćanju na Beogradskom bezbednosnom forumu, rekao da je Zapadni Balkan istorijski deo Evrope i ukazao da su neke zemlje na evropskom putu već uznapredovale.
Ukazao je da je EU pokretač mogućnosti i da je svaka zemlja koja je pristupila postala demokratskija, prosperitenija i stabilnija, a status kandidata pokrenuo je potrebne reforme.
Zbog toga, kaže Eskobar, SAD žele što pre da vide Zapadni Balkan u EU i na tome rade sa evropskim partnerima.
„Dok mnogi na Balkan gledaju kao na prostor konflikata 1990-tih, SAD ga posmatraju kao prostor 21. veka, pun prilika“, objasnio je Eskobar.
Podsetio je da je Zapadni Balkan imao značajan ekonomski rast.
„Privreda Srbije, zemlje koju najbolje poznajem, se od 2000. nije samo udvostručila, već se povećala čak sedam puta, a ima i dalje ogroman potencijal za rast. Fiskalni podaci su zadivljujući“, objasnio je Eskobar.
Naveo je da SAD podržavaju ekonomske integracije na Balkanu kao i projekat „Otvoreni Balkan“.
Ukazao je da je kovid kriza približila zemlje, i da su srpski turisti u većem broju putovali u Albaniju, a građani Albanije dolazili, na primer, na vakcinaciju u Beograd.
„Poslednje dve decenije koliko se bavim ovim regionom gledao sam kako mladi napuštaju Balkan. Oni su uspešni gde god da odu. Treba da im omogućimo da budu uspešni u svojoj zemlji. Sledeći Tesla i Pupin su već rođeni, samo im treba pružiti priliku na Balkanu“, naglasio je Eskobar.
Dodao je da je razočaravajuće što se još uvek razgovara o pitanjima iz 1990-tih.
Prema njegovim rečima, neophodni su lideri koji žele da gledaju u budućnost i reše probleme prošlosti.
S tim u vezi je ukazao da i dalje ideja dezintegracije u BiH negativno utiče na ekonomiju.
Na građanima Zapadnog Balkana je, kaže, koje će lidere imati – lidere koji će nastaviti sa ekonomskim napretkom, ili one koji će nastaviti da razgovaraju samo o problemima prošlosti.
„Izbor je na građanima, a ne na međunarodnoj zajednici“, istakao je Eskobar.
Potrebno je, dodaje, više inkluzije i manje dezintegracije.
Naglasio je da će aktuelna američka administracija nastaviti da podržava ljude koji žele transformaciju regiona i dodao da su SAD partneri na putu napretka Zapadnog Balkana.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je Izveštaj o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu kojim se konstatuje da je upravo organizovani kriminal jedna od glavnih prepreka na putu razvoja regiona.
U Izveštaju se naglašava potreba za iskorenjivanjem političkih i administrativnih veza sa organizovanim kriminalom, neophodnost otvaranja arhiva bivše Jugoslavije, a EU se poziva da liberalizuje vizni režim za Kosovo.
Izveštaj je usvojen sa 60 glasova za, 4 glasa protiv i 6 uzdržanih, a nacrt izveštaja je sastavio austrijski poslanik i predsedavajući Društva prijatelja Kosova u Austriji Lukas Mandl.
Poslanici AFET naglasili su da su borba protiv organizovanog kriminala i napredovanje ka integraciji u EU procesi koji se međusobno jačaju i pozivaju na ubrzani proces integracije.
U izveštaju o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu poslanici Evropskog parlamenta pozvali su vlade u regionu da značajno pojačaju svoje napore ka reformama u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Sa druge starane, EU se poziva da podrži ove napore kroz finansijsku pomoć i praktičnu saradnju.
„EU ne sme da koristi organizovani kriminal kao izgovor za odlaganje procesa proširenja, već treba da stane uz narod Zapadnog Balkana u njihovoj borbi protiv organizovanog kriminal“, poručio je Mandl.
Tako je uz komentar da „izolacija podstiče kriminalne aktivnosti“ kroz izveštaj ponovo zatraženo od zemalja članica da bez daljeg odlaganja odobre liberalizaciju viznog režima za Kosovo.
Poslanici su konstatovali nedostatak „istinske političke volje u borbi protiv organizovanog kriminala“ u regionu i naglasili potrebu da se iskorene „političke i administrativne veze sa organizovanim kriminalom“ kroz jasne mere zaštite od korupcije i efikasno krivično gonjenje slučajeva korupcije visokog profila.
Izveštaj navodi i „očigledan nedostatak volje nadležnih vlasti u regionu da otvore bivše jugoslovenske arhive“ i naglašava važnost saradnje i deljenja obaveštajnih podataka između regiona i međunarodnih partnera i institucija.
Preuzmite androidaplikaciju.
