Иако је попис становништва планиран за јесен наредне године, већ је отпочела нека врста старe/нове расправе о будућем националном изјашњавању становника северне српске покрајине. Мале аутономашке странке, које неретко у јавности пропагирају и сепаратистичке тендеције, окупљене око Војвођанског фронта већ су пустиле у етар питање „националност Војвођанин“ и кренуле у кампању поновног оживљавања комунистичких идеја.
И пре 10 година, у претходном попису, агитовало се порукама сa билборда „ја сам Војвођанин“, не би ли се на тај начин мотивисали грађани северне покрајине да се у смислу националности изјасне као Војвођани. Тада је та идеја доживела фијаско, и на попису из 2011. године свега око 30.000 грађана Србије изјаснило се по регионалној и другој припадности.
Таман када смо помислили да су такве антисрпске идеје остале иза нас, само као ружна прошлост, поједини политичари (Војвођани по професији) на заласку своје каријере покушавају да њиховим поновним пласирањем у етар добију на видљивости и оживе рејтинг својих партија који је последњих неколико година на нивоу статистичке грешке.
Идеја о „војвођанској нацији“ изворно је настала у редовима хрватских националних елита у Загребу и никада није нашла плодно тле у северној Србији. Била је прихваћена од стране југословенских комуниста којима је служила као средство за остварење циља – растакање српског националног идентитета. Комунисти су, по истом принципу, од три нације (српске, словеначке и хрватске) које су формирале прву Југославију вештачки створили још три (црногорску, македонску и бошњачку), издвајајући их из српског националног корпуса. И управо то се крије иза идеје о „војвођанској нацији“.
Дакле, овде се ради о опасном антисрпском пројекту усмереном на даље растакање српског националног идентитета, по већ опробаном комунистичком обрасцу.
Они који би да пред попис наредне године на брзину изграде нацију „Војвођанин“ позивају се на „европску праксу“, али ови аргументи падају у воду када се погледају примери двеју највећих држава ЕУ – Француске и Немачке.
Тако у Француској, званична статистика на попису становништво дели на две групе – Французи, у смислу држављана ове земље, који могу бити различитог порекла, и странци.
Слично је и у Немачкој, где приликом пописа становништва, у категорији „националност“, стоје само две рубрике: Немци и странци. Треба напоменути да је Немачка изразито децентрализована земља, где је савезна држава велики део надлежности препустила покрајинама од којих неке, попут Баварске, изузетно инсистирају на својој аутономији. Па ипак, ни Баварци, ни, рецимо, Саксонци нису препознати као посебна етничка група.
Пројекат изградње “војвођанске нације” своје упориште нема ни у каквим историјским, културолошким или било каквим другим чињеницама, и он заправо представља антиисторијску политичку побуду.
Циљ овог настојања је да се „Војвођанин“ од стране Републичког завода за статистику евидентира као национална, а не као регионална припадност, те ако би „националних Војвођана“ било у неком знатнијем броју, подгрејали би се политички, а заправо суштински циљеви аутономашких странака: сада када имамо нацију Војвођане – хоћемо и Републику Војводину.
Важно је указати и да ова идеја долази од коалиције политичких странака која је на последњим парламентарним изборима освојила свега 0,9% гласова бирача. Лидери те коалиције свакодневно говоре да се у Сребреници 1995. године догодио геноцид, чиме се покушава нашем народу наметнути епитет геноцидног, а што представља и један корак у правцу укидања Републике Српске као ентитета. Такође, ова политичка групација отворено се залаже за признање независности лажне државе Косово, односно сецесије наше јужне покрајине, и подржава Мила Ђукановића у обрачуну са српским народом и Српском православном црквом у Црној Гори. С обзиром на то када видимо где су настале овакве идеје, ко их је у прошлости спроводио и ко их данас заговара, намеће се закључак да су оне дубоко антисрспке и опасне по наш народ и државу.
Према томе, „Војвођанин“ никако не може бити национално изјашњење, али не због недовољне бројности људи који би се тако изјаснили, него зато што не постоје лична, а ни колективна својства различита од српског народа. Националност треба прво објективно да постоји не би ли се признала, а не обратно, да се вештачки ствара непостојећа нација. Бити Војвођанин не значи не бити Србин, то је заправо само регионална припрадност једног Србина, баш као што је то бити Црногорац, Београђанин, Шумадинац, Личанин итд. Србија је истовремено и национална и грађанска држава, односно како то пише у чл. 1 Устава: „држава српског народа и свих њених грађана“, а то говори да Устав не допушта предузимање мера којима би се дезинтегрисао српски народ у његовој матичној држави.
Србија се данас након деценија лутања по комунистичким странпутицама коначно вратила себи, својој историји, култури, традицији и светосавским начелима, и овај пројекат биће само још један у низу промашаја и пораза српских аутошовиниста.
Аутор: Немања Завишић, мастер правник
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
