Оно што се догађа на глобалном енергетском тржишту утиче и на нашу земљу изјавио је председник Русије Владимир Путин на састанку са члановима владе истичући да Москва није заинтересована за бескрајан раст цена енергетских ресурса, укључујући и гас, али да се то дешава против њене воље.
Како каже, руске власти су забринуте због могућих последица кризе на енергетском тржишту у Европи.
„Оно што ме брине и, како разумем, оно што брине владу Русије су могуће последице кризе на енергетском тржишту, укључујући и мере за подршку становништву које су предложиле неке од наших колега у Европи“, рекао је Путин путем видео-конференције, додајући да би те мере могле да доведу до многих проблема у различитим областима, пренео је Спутњик.
Ако дође до смањења потрошње, а таква ситуација на крају води до смањења потрошње, то ће утицати и на наше производне компаније и на „Гаспром“, објаснио је Путин.
Упозорио је да су „све то ствари које су у великој мери направиле наше колеге, укључујући и у Европи, али да би и по нас могло да буде одређених последица“.
Истовремено, председник је нагласио да руска влада ради на бројним мерама за неутралисање негативних последица раста светских цена природног гаса.
Такође је замолио потпредседника владе Александра Новака да га извести каква је ситуација на главним тржиштима.
С тим у вези, Новак је изјавио да ситуација на глобалном тржишту гаса остаје напета због високих цена.
„Сада се у Европи цене у просеку крећу око 1.000 – 1.100 долара, а у азијско-пацифичком региону око 1.200 долара за хиљаду кубних метара гаса“, рекао је Новак током састанка са шефом руске државе.
Вицепремијер је додао да су цене гаса од почетка ове године порасле за око 3,5 пута.
„У исто време примећујемо прилично велики раст цена осталих енергената. Конкретно, цене угља порасле су три до четири пута у односу на прошлу годину – до 160-200 долара по тони у зависности од марки. Цене електричне енергије су порасле пет до шест пута“, објаснио је потпредседник владе.
Русија очекује 2021. године значајно повећање потражње за гасом у земљама азијско-пацифичког региона, а посебно у Кини – за 17 одсто, у Јужној Кореји – за 18 одсто, оценио је Новак, додајући да се предвиђа да ће у азијско-пацифичким земљама генерално потражња за гасом порасти за седам до осам одсто.
Цене гаса у Европи нагло су скочиле последњих месеци. Од почетка августа до краја септембра цена се више него удвостручила, а 6. октобра достигла је историјски максимум од 1.937 долара за хиљаду кубних метара, након чега је на тржишту започео пад, али цене и даље премашују границу од хиљаду долара.
Стручњаци повећање цене гаса приписују ниском нивоу попуњености складишта гаса, ограниченој понуди главних добављача и великој потражњи природног течног гаса у Азији.
Преузмите андроид апликацију.
