Вечита битка између буџета новосадских студената и њихове жеље за проводом обично се реши одласком на Кеј где се за мале новце могу дружити до раних јутарњих сати.
На месту на коме данас циркулише толико позитивне енергије и увек тутњи барем пет различитих жанрова музике са преносивих ‘’bluetooth’’ звучника, налази се споменик са најтужнијом причом у Новом Саду.
Споменик “Породица“, познатији као Споменик жртвама рације постављен је давне 1971. године. Урађен је у бронзи а на постаменту се налазе плоче са именима страдалих жртава у рацији која је спроведена од 07. до 29. јануара 1942. године.
Током четири године колико је трајала фашистичка окупација на простору Војводине убијено је око 55000 људи, док је 280000 њих мучено, хапшено и угњетавано.
У злогласној рацији фашистички окупатори направили су најсуровији ратни злочин током читаве окупације.
Они су у пуном јеку окупације, на подручју Новог Сада, побили преко 4000 невиних цивила углавном српске, јеврејске и ромске националности.
Рација се није одигравала само на подручју нашег града, већ су њоме била погођени и Бечеј, Гардиновци, Госпођинци, Вилово, Жабаљ, Ђурђево, Лок, Мошорин, Србобран, Чуруг, Темерин, Тител и Шајкаш.
Конкретно, Новосадска рација трајала је од 21. до 23. јануара. Мађарски окупатори тада су стељали преко 1300 људи, међу којима се налазило и 500 деце, те их бацали под лед у Дунав.
Како смо само годину дана пре рације изгубили многе мостове, а тих дана и велики број невиних цивила, те године биле су веома тешке за наш град.
Историје се треба сећати, не да би се стварала зла крв међу народима, већ како се злочини из прошлости више никада не би поновили.
Данас је прича скроз другачија, све смо опростили и хвала Богу на томе, али нам се понекад учини и да смо заборавили… а ту лежи проблем.
На прве назнаке лепог времена, студенти одлазе до продавнице како би се наоружали пивом и сунцокретом, те своје дружење организују управо овде.
Интересантно је да многи не знају зашто је ово место толико познато и шта споменик испред кога седе представља, па можете чути и: “Нађемо се код кошаркаша!“
Можда је смешно, али често можете ухватити Новосађане да споменик “Породица“ називају “Кошаркаши“, јер га је вајар Јован Солдатовић, који га је направио, израдио у висини од 4 метра.
Иако је наша омладина прилично култивисана и словимо за град за израженом културом понашања, постоје изузеци који за собом остављају велике количине смећа и на тај начин обезвређују ово место на којем је свирепо страдало мноштво невиних људи.
Овде можете прочитати још интересантних новосадских прича.
Како то обично бива, докле год има некога да прља, биће и некога да почисти… па ујутро и поред све наше некултуре, Кеј затекнемо блиставим и спремним да заљуби у себе све новопридошле туристе.
Надамо се да ћете, сада, када знате зашто нам је ово место толико битно и колико је потресна прича коју прича постојање споменика “Породица“, када пролазите Кејом, уколико око себе видите на поду празну лименку пива или бачени омот од чоколадице, узети исти и бацити у прву корпу за смеће.
То је најмање што можемо да учинимо како би одали жртвама рације заслужено призање. Слажете се?
Преузмите андроид апликацију.
