Европска унија ће захтевати забрану експлоатације нових налазишта нафте, угља и гаса на Арктику.
Све то како би заштитила то подручје које је озбиљно угрожено климатским променама, судећи према данас објављеном предлогу нове стратегије ЕУ о Арктику.
„ЕУ се залаже за то да нафта, угаљ и гас остану у земљи, укључујући и у арктичким регионима“, наводи се у предлогу Европске комисије, у којем се такође признаје и да сам блок и даље увози нафту и гас који се вади у том региону, преноси Ројтерс.
„У том циљу, Комисија ће сарађивати са партнерима у складу са мултилатералном законском обавезом како не би дозволила даљу експлоатацију резерви угљоводоника на Арктику или суседним регијама, нити куповину таквих угљоводоника, ако би се они производили“, додаје се у предлогу.
Арктик је једно од подручја које је најтеже погођено климатским променама. Загрева се три пута брже од планете у целини, што за последицу има отапање леда који прекрива копно и море, пораст нивоа мора и отапање вечитог леда.
Подсетимо, бивши службеник Министарства финансија САД Томас Данс недавно је за лист „Хил“ рекао да САД заостају за Русијом када је реч о освајању ресурса на Арктику.
Према његовим речима, инвестиције руске владе и енергетских компанија у развоја арктичког региона „муњевито расту“ што Москви може донети огроман профит у наредним годинама.
Русија је 2020. године објавила да планира да потроши 300 милијарди долара на арктичку инфраструктуру.
Како подсећа Спутњик, данас право на Арктик имају земље које излазе на Северни ледени океан — Русија, Норвешка, Канада, Данска јер влада Гренландом, и САД — преко Аљаске коју је својевремено купила од Русије. Оне су 1920. године потписале споразум о коришћењу Арктика, своју границу је одредила Канада, која је одмах почела и експлоатацију нафте.
Преузмите андроид апликацију.
