Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), који се примењује од 10. јула ове године, према оцени економисте Ивана Николића сјајна је ствар јер потписнице исправно циљају проширивање и унапређење међусобне трговинско-економске сарадње уз развој ефикасних процедура за спровођење и примену самог споразума.
Он за најновији, октобарски број Макроекономских анализа и трендова (МАТ) у издању Економског института и уз подршку Привредне коморе Србије, међутим поставља и питање да ли је то реално и у ком року достижно.
Наводећи добре стране споразума, Николић истиче да се њиме Србији отвара тржиште од 184 милиона људи са великим потенцијалом, будући да је ЕАЕУ моћна и перспективна регионална интеграција, чији је укупни бруто друштвени производ (БДП) у 2020. достигао 5.000 милијарди долара, или 5,9 одсто светског БДП-а.
Унија производи 14,5 одсто светске продукције нафте, друга је по производњи гаса, 20,7 одсто, што је, према његовој оцени гаранција за наш неометан увозу недостајућих количина ових енергената, што може да буде нарочито повољно за енергетску стабилност Србије у предстојећем периоду, за који се претпоставља да ће бити глобално енергетски проблематичан.
Николић истиче да споразум садржи иновиране одредбе у делу који се односи на преференцијална правила о пореклу, од којих је најзначајније укидање услова директне куповине, па роба сада може да транзитира кроз треће земље уз одговарајућу документацију њихових царинских органа, а фактура може стићи из Србије или било које друге државе.
Он сматра да је споразум најзначајнији за пољопривреду и прехрамбену индустрију, али да користи могу имати и бројни извозници и увозници, при чему би вредносно најзначајнији производ који би могао представљати нови прираст извоза Србије у бесцаринском режиму биле цигарете, које садрже дуван (царинска тарифа HS 2402 20).
„С обзиром на то да је извоз ограничен тарифним квотама од две милијарде комада годишње, процењујемо да би по том основу
извоз могао порасти за додатних педесетак милиона евра“, пише Николић.
Наводи да су преференцијални третман по први пут добиле и одређене врсте сирева и ракија, али да потенцијал ових производа може достићи тек десети део извозних прихода од цигарета.
Аутор као охрабрујућу оцењује чињеницу да је неколико компанија из агроиндустријског сектора најавило потписивање нових уговора са тржиштем ЕАЕУ и додаје да Споразум могу да користе и страни инвеститори.
Одговарајући на питање колико су постављени циљеви споразума реални, Николић истиче да се потенцијал овог споразума може анализирати пре свега кроз призму досадашње робне размене са Русијом, са чиме, ни ми, ни Руси не можемо бити потпуно задовољни.
Јер, како наводи, извоз Србије у Руску Федерацију стагнира, док робни увоз из Русије осцилира због једнократних набавки производа наменске индустрије и драстичних промена цена енергената што нас доводи у заблуду око оцењеног тренда вредности робне размене и укупне економске сарадње.
„За разлику од других географских дестинација, наш робни извоз у Руску Федерацију не расте. У првом полугодишту ове године номинална вредност извоза достиже 438,9 милиона евра, што је једва за 3,2 милиона евра више од прихода које смо бележили пет година раније“, указује Николић, уз опаску да робни извоз Србије у Русију, упркос слободном трговинском режиму и преференцијалном статусу појединих производа, дугорочно стагнира.
Он наводи да, када искључимо енергенте и производе наменске индустрије, никакве битније промене нећемо запазити ни код руског увоза у Србију.
Када је реч о нашем извозу у Русију, Николић наглашава да поред тога што извозимо једноставне и радно интензивне производе, наиме јабуке чине чак 13,6 одсто укупног робног извоза у првих шест месеци ове године, парадоксално је да већина најзаступљенијих производа, на којима почива наш извоз у Русију има много бољу пропулзију у остатку света него на руском тржишту.
Преузмите андроид апликацију.
