Када је након септембарских савезних избора у Немачкој постало јасно да су победу однеле социјал-демократе у епицентру интересовања светске јавности нашао се Олаф Шолц, њихов предводник у овој изборној трци. Пошто је кандидат СПД-а за будућег немачког канцелара дефинитивно политичар са највише шанси да наследи Ангелу Меркел, интересовање јавности за његову биографију је, логично и очекивано, драматично је порасло.
Олаф Шолц је рођен 1958. године у Оснабрику у Доњој Саксонији. Одрастао је у протестантској лутеранској породици у Хамбургу са два млађа брата. Члан СПД постао је са само седамнаест година и тада је припадао крајње левој струји те, једне од две, најутицајније партије у Немачкој.
Студирао је право на Универзитету у Хамбургу, да би се након завршетка школовања определио за адвокатски позив. Као адвокат бавио се радним правом што је несумњиво утицало на одређене промене и у његовим политичким ставовима. Тачније, тада је имао прилику да се ближе упозна са начином функционисања немачке привреде, њеним практичним потребама и изазовима са којима се суочавала.
Све то је допринело да Шолц напусти крајње леве ставове и постане део центристичког и прагматичног крила унутар СПД-а. Иначе на тим унутарстраначким позицијама налази се и данас.
Иако је обављао функцију заменика председника СПД-ове омладинске организације, можемо рећи да је прави успон у његовој политичкој каријери започео 1998. године када је изабран у немачки парламент.
Године 2002. по други пут је биран за посланика у Бундестагу, да би у периоду од 2002-2004. године вршио функцију генералног секретара СПД-а. Положај је напустио када је тадашњи партијски лидер Герхард Шредер најавио оставку.
Након наредних савезних избора обављао је дужност шефа посланичког клуба своје странке. Први пут је ушао у владу Ангеле Меркел 2007. године, у време „велике коалције“ демохришћана и социјалдемократа, као министар за рад и социјална питања.
Када је СПД 2009. године напустио немачку владу Шолц је постао заменик шефа социјалдемократа, да би предводећи своје партијске колеге на изборима у Хамбургу 2011. године остварио велику победу и постао градоначелник.
Након четири године је поновио успех водећи своје партијске саборце до победе на локалним изборима у том граду. Током обављања дужности градоначелника показао се као врло прагматичан лидер, а један од момената који је обележио тај период његове каријере био је покушај да у свој град доведе Летње олимпијске игре.
Ипак, није добио подршку својих суграђана за тај пројекат вредан више од једанаест милијарди евра, што је за Хамбуржане очигледно била прескупа инвестиција. Такође, памтиће се и самит Г20 у Хамбургу 2017. године када су избили велики нереди, а за шта су многи кривили градоначелника и његову недовољну припремљеност за организацију тог догађаја.
Међутим, исте те 2017. године десио се посебно важан догађај у његовој каријери. Након савезних избора у Немачкој поново је формирана „велика коалиција“, а Шолц је постао министар финансија и заменик канцеларке Ангеле Меркел.
Мандат те владе поклопио се са великом здравственом кризом изазваном вирусом Ковид 19, који је уздрмао економију на глобалном нивоу. У таквим околностима Шолц се показао као способан министар који уме да своје резултате на најбољи начин презентује јавности.
Велики пакети помоћи грађанима и привреди од 750 милијарди евра на нивоу ЕУ и 130 милијарди на нивоу Немачке, а којима је спречен драматичан пад економије, у највећој мери приписан је његовој одлучности. Самим тим, стекао је популарност на националном нивоу што је успео да материјализује на последњим изборима за Бундестаг. Углед му нису нарушиле ни финансијске афере са којима је повезиван у изборној кампањи.
Иначе, занимљиво је поменути, да је Шолц изгубио трку за лидера СПД-а, пре савезних избора у Немачкој.
View this post on Instagram
Међутим, нови лидери социјалдемократа добро су проценили да његову популарност треба искористити на овим изборима и нису се преварили. Иако је Шолц човек кога не краси посебна харизма, чак није ни врстан говорник, због чега је добио помало подругљив надимак Шолцомат, Немци су у њему препознали ауторитет и континуитет, две карактеристике посебно важне за лидера у време кризе.
Немци Шолца перципирају као настављача политика канцеларке Меркел, а самим тим и сигурности којом је Немачка одисала за време њена четири мандата. Немојмо заборавити да је то време било обележено сложеним економским и политичким односима у свету, али и да је Немачка успела да очува стабилност и константан економски раст.
Ангела Меркел и Олаф Шолц се разликују не само по партијским књижицама, већ и по чињеници да долазе из различитих друштвених миљеа.
Меркелова је католкиња одрасла у Источној Немачкој, а Шолц протестант са Запада. Међутим, у очима немачке јавности имају и доста сличности. Ни једно ни друго немају посебну харизму и нису вешти оратори, али поседују ауторитет и прагматизам.
Сем тога, заједно су успешно водили Немачку кроз највећу кризу у XXI веку. Све то је нешто што је утицало да у околностима када Меркеловa не учествује у изборној трци, Немци одлуче да поверење поклоне Шолцу.
Тиме добијамо одговор на питање које се неретко поставља, има ли Шолц капацитета да буде велики лидер уколико наследи Ангелу Меркел? Одговор се намеће сам по себи. Шолц поседује велики број и врлина и мана идентичних или сличних као његова претходница, а она је постала једна од најзначајнијих лидерки на глобалном нивоу.
Уколико буде имао јасну подршку своје партије сасвим је извесно да и он може играти важну улогу у светској политичкој арени.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде
Преузмите андроид апликацију.
