Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је данас да иницијатива „Отворени Балкан“ представља носећу иницијативу државе Србије на плану регионалне сарадње и на плану регионалне интеграције.
Старовић за Танјуг, уочи годишњице иницирања регионалне Иницијтиве, подсећа да је наша земља за то добила пуну подршку Северне Македоније и Албаније, као и да за циљ има да се на простору Западног Балкана примене темељни принципи на којима функционише сама ЕУ – слободан проток људи, робе, капитала и услуга.
Подсећајући да је та Иницијатива покренута пре пуне две године, Старовић каже да постоји одређена спорост у реализацији која је условљена вирусом корона, али и да је пандемија дала додатни смисао због нивоа солидарности које су земље у региону показале једне према другима.
Старовић истиче да тренутно постоји нови замајац у реализацији Иницијативе који се огледа у амбициозном постављеном циљу да се до 1. јануара 2023. године у потпуности уклоне гранични прелази, физичке границе, између три државе које су покренуле Иницијативу.
Нагласио је да иницијатива „Отворени Балкан“ није ни на који начин у колизији са аспирацијама држава и територија Западног Балкана за стицање чланства у ЕУ, нити је у колизији са другим важним иницијативама за економску сарадњу унутар региона.
„Сваки појединачни споразум потписан у оквиру иницијативе “Отворени Балкан“ отворен је и за друге партнере на Западном Балкану и ми заиста верујемо да ће се и други са Западног Балкана овој иницијативи прикључити“, каже Старовић.
Идеја водиља регионалних, економских интеграција, пре свега иницијативе „Отворени Балкан“, према његовим речима, пре свега јесте унапређење социјалног и економског положаја становништва Западног Балкана, убрзавање економске конвергенције са европским окружењем.
Старовић истиче и да је од велике важности што за иницијативу „Отворени Балкан“ постоји све снажнија и све отворенија подршка значајних актера из међународне заједнице – пре свега на САД, држава Вишеградске четворке.
„Уколико постоји одређени скептицизам у неким државама чланицама ЕУ он се тиче наводно недовољне инклузивности иницијативе. Због тога стално понављамо да је “Отворени Балкан“ уистину отворен и да је наша жеља да се у што краћем року придруже и Црна Гора, Босна и Херцеговина и привремене институције самоуправе на Косову и Метохији“, казао је Старовић.
На питање о промени имена иницијативе, која се до краја јула звала „мини Шенген“, Старовић каже да је то учињено како би се противницима и критичарима иницијативе, који су у недостку јачих аргумената истицали како име није адекватно и да је увезено из иностранства или саме ЕУ, избила и та „нејака карта из руку“.
„Да су унутрашње границе добре за привреду имала би их и ЕУ, сама чињеница да границе у том смислу не постоје јесте нешто што представља идеју водиљу за нас“, каже Старовић.
Наглашавајући да се иницијатива „Отворени Балкан“ ни на који начин не коси са аспирацијама држава да постану чланице ЕУ, Старовић каже да може бити само благотворна за пут на којем сви напредују.
„Кроз иницијативу “Отворени Балкан“ ми ћемо у суштини сви заједно постати један мотор раста европског континента и самим тим атрактивнији државама чланицама које су скептичније према проширењу ЕУ“, додаје.
Верује да ће и државе које су позване, а још нису приступиле иницијативи, приступити чак и пре него што многи процењују јер, како каже, сама чињеница да ће бити успостављен бржи проток људи, робе, капитала и услуга је нешто што ће бити атрактивно и грађанима Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Када је реч о негативним реакцијама на простору КиМ, Старовић каже да ту не постоји ниједан економски утемељен аргумент који би говорио у правцу тога да не постоји интерес Косова и Метохије да се укључи у иницијативу.
„Углавном се ради о националистичкој реторици, а сваки одговор је питање да ли заиста неко може да верује да је иницијатива антиалбанска“, каже Старовић.
Ипак, како каже, најновија политичка и безбедносна ескалација на КиМ, није нешто што може бити благотворно за Иницијативу.
Каже и да као стратешки правац треба поставити то да у сваком моменту се покушава да се изолују политичке разлике које постоје и да се дефинишу теме око којих постоји неслагање, али да се упркос томе реализује агенду будућности.
„Неке проблеме из прошлости нећемо моћи да решимо ни за пет, 10 година, али то није разлог да не реализујемо заједно агенду будућности чији је кључни елемент регионална економска интеграција“, поручио је.
Старовић сматра да ће учешће Албаније у иницијативи имати утицај на друштво на Косову и Метохији, па на тај начин и на политичке лидере, да се приволе прикључивању у иницијативу од које ће само имати корист.
Prijateljstvo, razumevanje i međusobna podrška Srbije i Meksika
Преузмите андроид апликацију.
