У Новом Саду постоје само два објекта са статусом културног добра од изузетног значаја. То су Алмашка и Успенска црква, уједно најмлађи и најстарији верски објекат.
Иако је наш град познат по изузетној толеранцији по питању верске различитости, највише верника је управо православне вероисповести.
Повратак православља на велика врата
Након доба комунизма које је гушило црквене редове и у друштву стварало непријатељску атмосферу према цркви, био је прави успех очувати темеље наше народности и вере.
У Југославији је, у доба одрастања наших родитеља и многих од нас, једини Бог коме су се људи молили био председник, а седнице скупштине које су се редовно преносиле преко јавног сервиса биле су једине литургије којима су људи присуствовали, и то из удобности своје фотеље.
Ретки су у таквом окружењу успели да очувају своју веру и слављење свеца, заштитника њиховог дома, не сведу на пуко преједање и опијање, те обесмисле прослављање тог великог празника за њихов дом.
Комунизам је срж своје идеје “украо“ од хришћанства. У оба случаја фокус је на једнакости и заједништву, а кључна супротност је што ова идеологија, за разлику од вере, искључује Бога.
Чини се да је црква након пуно година самовања, ипак пронашла пут до срца младих, те данас у нашем граду примећујемо све већи број младих који се занимају за ову установу, ако не због вере, барем због неке наше културне и националне историје и очувања народности.
Алмашка црква
Алмашка црква је највећа црква у нашем граду, а настала је, својствено нашем народу, из ината.
Када су у периоду од 1716. до 1718. године становници села Алмаш почели да се досељавају на територију нашег града, нису били толико добродошли. Наиме, омиљена новосадска подела на локалце и дођоше изгледа датира од првог дана када је наш Нови Сад откупио име и статус града од Царице Марије Терезије.
Како су Алмашани били одани вери, најпре су у центру кварта који су населили подигли крст и око њега саградили насеље, а после, суочени са сталним поцењивањем одлучили су да саграде највећу цркву у Новом Саду која је касније постала једна од два најбитнија локалитета у нашем граду.
Иако је најмлађа, Алмашка црква једно је од најмонументалнијих архитектонских остварења у нашем граду. Њено уређење изведено је у класицистичком духу али са примесама барока, те је урађена посебним стилом, необичним за наше подручје.
Њен иконостас је специфичан по својој топлини и раскоши. Осликао га је молер Арсеније Тодоровић, а неизрециву вредност овог културног споменика чини и Пресвета икона Богородице коју је 1905. године насликао познати сликар Урош Предић.
Успенска црква
Успенска црква је једина која је у потпуности сачувана онако како је изграђена. Када је подигнута, својом лепотом је важила за најлепшу цркву у граду.
Она је у потпуности рађена у барокном стилу, а њен иконостаст су радила браћа Аксентије и Арсеније Марковић. Лепота њене унутрашњости је ванвременска, а новосадски верници често воле да спомену да иако Нови Сад има мноштво цркви, уласком у овај храм буди се најтоплији осећај у срцу.
Зидине Успенске цркве осликане су фрескама најзначајнијих представника српског ранобарокног сликарства попут Василија Остојића и Јанка Халкозовића, те се ова црква узима за најбољи пример српског барокног сликарства са крајем 18. века.
Поред очувања вере, има значај и у очувању националне културе и уметности јер њена унутрашњост крије труд и зној многих битних особа значајних за нашу историју.
Преузмите андроид апликацију.
