Тема отпада постала је актуелна последњих година, можда чак и деценију, а један је од начина за смањење негативног утицаја отпада на животну средину са једне стране и производњу електричне енергије, са друге стране.
Генерално прелазак на алтернативне изворе енергије енергије, постаје све актуелније, а свест о уштеди ресурса, смањење загађења, али и смањење депоновања отпада све више налази место међу актуелним темама широм света.
Отпад који смо до јуче гледали искључиво као вишак и нешто што нема никакву вредност, данас се посматра као изузетни ресурс, између осталог и као извор енергије. Добро је да се рециклажом отпада данас уче деца још у вртићима, јер развијање свести о заштити околине и уштети енергије свакако треба да буде од најраније доби.
Који су то начини на који је могуће отпад користити као извор енергије?
Рециклажа биоотпада у биогас
Биљке, остаци хране, органски отпада, све су ово сировине које се користе за производњу биогаса путем процеса анаеробне дигестије, где микроорганизми разграђују органске материје без присуства кисеоника. Као резултат овог процеса настаје метан који се може користити као гориво за загревање или производњу електричне енергије.
Оно што је негативно код ове методе рециклаже биоотпада јесте што процес може бити скуп и технолошки захтеван.
Прерада пластике у енергију
Отпадна пластика данас представља можда један од највећег изазова када је отпад у питању. Количина пластике је у сталном порасту, па је њена рециклажа, али и прерада ради добијања енергије све заступљенија.
Пластика се може претворити у енергију путем термолизе или пиролизе. Односно процеса који подразумева загревање пластике без присуства кисеоника, што резултира производњом горивих гасова, нафте и угља. Коришћењем пластике као извор енергије, смањује се количина отпада који заврши на депонијама. Са друге стране повећава се количина корисне енергије која се може произвести.
Међутим када је у питању прерада пластике, јако је битно да се при овом процесу води рачуна о томе да се не стварају токсични гасови и друге штетне супстанце.
Гасификација отпада
Гасификација је процес у којем се отпад претвара у синтетички гас (синтезни гас), који може да се користи као гориво. Овај процес захтева високе температуре и мало кисеоника. Када се примени на великим количинама отпада, може бити ефикасан начин за производњу енергије. Такође и од овог пшроцеса јако је важно водити рачуна о технолошком поступку, јер може постојати опасност од стварања токсичних остатака.
Депонијски гас
Иако није отпад у класичном смислу те речи, депонијски гас који се ослобађа са депоније, може бити један од врло ефикасних сировина. Депонијски гас је заправо мешавина гасова која је резултат анаеробне разградње органског отпада на депонијама, међу којим доминира метан, а затим и угљен диоксид.
Депонијски гас може да се користи за производњу електричне енергије, где се гас прикупља са депоније системом цевовода, филтрира и затим користи као гориво у генераторима за производњу електричне енергије.
Такође, депонијски гас се може користити и за производњу топлоте у посебним котловима. Ова топлота може бити искоришћена за загревање вода, просторну грејање или као енергија за различите индустријске процесе.
Депонијски гас може се користити као замена за природни гас у различитим индустријским процесима који захтевају гориво.
Дакле, коришћење отпада као енергента може имати значајне предности, као што су смањење количине отпада на депонијама, производња корисне енергије и смањење загађења ако се примењују адекватне технологије. Међутим, такође постоје и мане, као што су технолошки изазови, високи трошкови и потенцијални ризици од загађења ако процеси нису правилно управљани.
У зависности од врсте отпада и технологије која се користи, овај приступ може бити користан за одрживији начин управљања отпадом и енергетске производње.
Nauka otkriva: Zašto nemamo nikakva sećanja ni uspomene iz detinjstva?
Преузмите андроид апликацију.
