У судовима је тренутно око 170.000 тужби клијената против банака због наплате трошкова кредита. Донето је неколико хиљада коначних пресуда. Став Касационог суда, који се појавио недавно у јавности, изазвао је недоумице, па и жучне реакције. Ко није правилно разумео став Касационог суда у вези са трошковима обраде кредита и шта то значи онима који су посредством адвокатских канцеларија у спору са банкама?
У Врховном касационом суду кажу да је у јавности погрешно интерпетирана допуна Грађанског одељења тог суда у вези са трошковима обраде кредита и тврде да он није измењен у односу на став из 2018. године, већ да је само допуњен објашњењем о домету примене.
До погрешне интерпретације дошло је због несагласности судова у њиховим одлукама и потребе уједначавања судске праксе, наводи се у саопштењу Касационог суда, највише судске институције у Србији. Другим речима, судови у различитим местима у Србији доносили су о истој ствари различите пресуде.
У Удружењу банака кажу да је за банке и претходна одлука Касационог суда била јасна, јер је постојала напомена да је дозвољено наплаћивање накнада трошкова обраде кредита.
„Постојало је очигледно неко неразумевање код појединих судија што је створило простор за једно али и отуда овај велики број тужби“, каже Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије.
Из Удружења банака Србије позивају грађане да повуку тужбе
Пред судом је тренутно око 170.000 предмета грађана, а донето је неколико хиљада коначних пресуда. Банке неће потраживати средства од оних клијената који су добили правоснажне пресуде, али шта ће бити са текућим споровима?
„За текуће спорове који још нису коначно пресуђени, мој позив клијентима јесте да повуку тужбе. У случају да се то догоди, да клијенти или повуку тужбу или изгубе такав спор, банка неће тражити надокнаду својих трошкова – трошкова које је сама банка имала и трошкове адвоката које је она ангажовала“, додаје Васић.
Међутим, има грађана који неће да повуку тужбу и имају за то своје разлоге.
„Мене можда очекује трошак да видимо који је имао адвокат до сада. Ми обични грађани смо стварно изузетно разочарани. Нисмо улетели грлом у јагоде у све те поступке, него смо сачекали да видимо и праксу и жалбе банака и тумачење Вишег касационог суда“, истиче Дејан Ковачевић, клијент банке.
Нису оштећени само грађани који су тужили банке, оштећено је цело друштво
У Удружењу за заштиту потрошача „Ефектива“ кажу да оваквом променом могу да буду погођени они који нису добили правоснажне пресуде.
„Нису овде оштећени само грађани који су тужили банке, овде је оштећено цело друштво, сви грађани су оштећени, они који нису тужили, а сутра планирају да покрену било какав спор. Сутра ћете доћи код мене да ме питате како да остварите право на рекламацију, рецимо за поцепану обућу, ја могу да вам кажем шта пише у закону, али ћу морати да вам кажем и да Врховни касациони суд то сутра може да промени и да ви изгубите спор“, поручује Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача „Ефектива“.
У Адвокатској комори кажу да овакво правно схватање не може бити без утицаја на досадашњи рад банака и да им није јасно зашто је уопште требало радити допуну става.
„Ово образложење наводне допуне става каже да овај став не може да утиче на већ донете судске одлуке. То би значило да су они мирни и отприлике то што смо морали да вратимо, вратили смо, али за убудуће се зауставите и не може даље. То није право“, наглашава Драгослав Љубицановић из Адвокатске комора Београда.
Ко ће у овој ситуацији најгоре проћи, видећемо. Очигледно је да грађани који су добили правоснажне пресуде могу да одахну. Неизвесно је шта ће бити са онима чији су спорови у току, да ли ће и ко платити трошкове адвокатима који су их заступали на једном или више рочиста уколико повуку своје тужбе? Хоће ли клијенти банака којима је незаконито обрачунавана камата, ипак, покренути тужбе или ће, после свега, одустати од било каквог правног поступка?
Преузмите андроид апликацију.
