Данас је Светски Дан позоришта (енг. World theatre day). Овај дан се обележава сваког се 27. марта широм света. А да ли знате када и какоје позориште настало?
Настанак позоришта је врло занимљив и повезан је са развојем људске културе, уметности и друштва. Позориште је настало из ритуала, митова и религијских обреда, који су се развијали у древним цивилизацијама.
Већина литературе наводи да је у Старој Грчкој настало позориште из ритуала који су се одржавали у част бога Диониса. Међутим, може се пронаћи и податад да је Стари Египад заправо место где су изведени први облици драмских изведби. Тада су извођени обреди посвећени боговима, а најпознатији је ритуал у част бога Озириса. Ови обреди укључивали су елементе драматизације, маски и игре, што су први кораци према развоју позоришта.
С друге стране, Стара грчка се сматра зачетником позоришта у овом препознатљивом облику око 5. века п.н.е. Познато је да су Грци зачетници позоришне форме као што су трагедија и комедија.
Трагедија, прича са тужним крајем, подразумевала је главног лика са позитивном улогом, са понеком маном, која га на крају преобрази у негативца и која га упропасти. Најпознатији аутори трагедија били су Есхил, Софокло и Еурипид.
Насупрот трагедији, комедија је прича која нам изазива смех, коју радо гледамо. Сатира је врста комедије која критикује друштво, представљајући његове слабости. Најпознатији међу првим ауторима комедије је Аристофан.
Најпознатији фестивал одржаван тада у Старој Грчкој био је посвећен богу Дионису, а звао се Дионизијски фестивал. Током тих фестивала, изводиле су се драмске представе, које су с временом постале све сложеније. Теспис, познат као први глумац, повезан је с развојем глуме, јер је први пут изашао из хора и обратио се публици као појединац. Позорнице у Старој Грчкој су била на отвореном.
Римљани су, иако су прихватили грчку традицију, развили свој стил позоришта, наглашавајући забавни аспект позоришта, а комедије и фарсички прикази постали су популарни. Позоришта су била већа и често су била део великих јавних грађевина.
Позоришта у средњем веку повезивала су се с религијским обредима. У црквама су извођене драмске игре које су биле усмерене на представљање библијских прича. Касније су се развили мистеријски и моралитетни драмски облици, који су имали моралне поруке.
Велики значај позориште поново добија у доба ренесансе, а посебно се развијало у Италији, Енглеској и Шпанији. У Италији се појавила комедија дел арте, док су у Енглеској Вилијам Шекспир и други драматичари поставили темеље модерног позоришта. Позоришта тог времена била су просторна и импресивна, а сценографија и глума постали су много важнији.
У 19. и 20.веку позориште доживљава велике промене, прелазећи из класичне форме у модерну. Развијале су се различите врсте позоришта, од натурализма до апстрактних облика, а велики драматичари попут Антон Чехова, Хенрика Ибзена, Бертолта Брехта и многих других донели су иновације у глуму, драматургију и режију.
Било да се ради о трагедији, комедији или драми, представе су се играле још од давних времена. Позориште је настало кроз многе фазе и развојне периоде, преображавајући се у различитим друштвеним и културним контекстима. Његов настанак је дубоко укорењен у религији, ритуалима и људској потреби за причањем прича и излагањем емоција кроз перформанс.
Studija pokazala da postoji dan u nedelji kada su ljudi najsrećniji – Nije petak popodne
Преузмите андроид апликацију.
