Виногради у Србији и региону пуни су берача. Грожђе је добро родило, па се користи лепо време да се обере и преради у све боља српска вина. Сваке године саде се нови чокоти и ничу винарије.
Породица Стокић на својих девет хектара негује винске сорте грожђа. Прекинули смо их у берби „шардонеа“, а доста очекују и од „мораве“, „мерлоа“ и нашег „прокупца“.
„Очекујемо леп принос. Шећер је 24 одсто. Очекујемо да буде боље него прошле године. У питању је четврта година рода и очекујем добар принос и квалитет“, наводи Драгиша Стокић, винар.
Веома сложни су берачи, а и прија је помогала пријатељу у берби.
„Само код оваквог пријатеља који заслужи, а прија је Врцанка, па да не обрукам сорту и врсту“, наводи Анђелка Јосић из Пожаревца.
И у оближњем Кисиљеву, некада познатом винарском селу, доста се уздају у традицију, вински, језерски и сеоски туризам, повратак младих.
„Ово је идеално место за постављање винограда, имамо ружу ветрова имамо сунца од изласка до заласка, чак имамо и продужен одсјај од Дунава, бар једно два сата“, наводи Драшко Величковић, фармер из Кисиљева.
Радосав Јовановић из Кисиљева позива младе из тог места да се врате у свој родни крај.
„Вратите се децо има овде простора за све и да се производи и да се извози. Да нађу решења да буду у свом крају у свом селу где су рођени, да ту живе и раде. Има места за све“, позива младе на повратак Јовановић.
Берачима код браће Стокић понуђена је домаћа храна, али и мангулица на ражњу.
„Мангулица се пекла на неких 500 метара од Рамске тврђаве, сам процес печења трајао је три сата. Комбинација белог вина и мангулице је непогрешива“, наводи Горан Радовановић, узгајивач мангулица из Кисиљева.
Све већи број туриста који походе Рамску и Голубачку тврђаву и Сребрно језеро шанса је за развој сеоског туризма. Мештани доста очекују и од наших људи и капитала стеченог у Аустрији и Италији и већа улагања у винограде, фарме и воћњаке.
Преузмите андроид апликацију.
