Лако доносимо брзе закључке на основу спољашњости, али – то је велика грешка. Има још много тога испод површине што не успевамо да видимо када доносимо те брзе судове.
Има много важних разлога зашто не треба да судимо о књизи по корицама, ни о људима по изгледу. Треба да почнемо да гледамо даље од изгледа и спољашњости. То ће променити на поглед на много тога.
1. Прави поклон је унутра
Иако не треба да наседамо да „лепоту која је само на површини”, наше расуђивање често се зауставља на изгледу и спољашњости. То је замка у коју сви упадамо. А права лепота и вредност леже унутра.
Као када добијете поклон. Украсни папир је сјајан и привлачан, али оно што је унутра је оно што се рачуна. Исто важи и за људе. Нечији карактер, вредности, интелигенција, љубазност – то су особине које чине особу онаквом каква она заиста јесте.
И зато када некога процењујете само на основу његових физичких атрибута, застаните и сетите се упакованог поклона – прави поклон лежи унутра.
2. Лични позив за буђење
Вероватно да свако од нас има искуство са неком особом која, наизглед, ничим не привлачи пажњу нити се било чим истиче у маси. А онда, када је стицајем животних околности, упознамо схватимо да се иза, можда неугледне спољашњости, крије једна од најинтелигентнијих, најдуховитијих и најсаосец́ајнијих особа које смо икада срели. Њен увиди и перспективе, љубазност и разумевање оборе нас с ногу.
Таква искуства науче нас вредној лекцији да никада не треба да потцењивати људе на основу њиховог физичког изгледа. Јер никад не знамо које изузетне особине особа може да крије испод скромне спољашњости.
3. Ефекат санте леда
Слично санти леда, већина особина неке особе лежи испод површине. Оно што је њихов физички изглед представља само мали део онога што они јесу.
Да ли сте знали да је око 90 одсто леденог брега заправо скривено испод површине воде? Иста аналогија важи и када упознајемо људе. На први поглед можемо видети само делиц́ онога ко су.
Када судимо о људима само на основу њиховог изгледа, пропуштамо већину онога што их чини јединственим и посебним.
4. Изградња дубљих односа
Доношење суда о некоме на основу његовог изгледа је као да прелиставамо резиме књиге и тврдимо да разумемо целу причу. У најбољем случају то је површно.
Када се трудимо да погледамо даље од ових површинских особина, отварамо се за формирање дубљих, значајнијих веза. Разумевањем некога онаквим какав заиста јесте, а не како изгледа, можемо изградити односе засноване на узајамном поштовању и разумевању.
5. Промовисање прихватања и љубави према себи
Живимо у свету који често изједначава лепоту са срећом и успехом. Ово штетно уверење може да нас наведе да потценимо себе и друге на основу изгледа и спољашњости. Али када одлучимо да погледамо даље од ових површинских особина, не само да се понашамо праведно према другима, већ промовишемо и преко потребну културу љубави према себи и прихватања.
Подсећамо себе и људе око нас да наша вредност није одређена тиме како изгледамо или колико тежимо. Наша вредност је суштинска, унутрашња и не може се умањити површинским стандардима.
Гледајући даље од изгледа и спољашњости не значи само поштено опхођење према другима, већ и преобликовање начина на који доживљавамо себе. То је путовање ка љубави према себи, прихватању и на крају, срећи.
6. Лекција о понизности
Када одете на први час пилатеса или јоге са огромним осећањем самосвести, у тренутку схватите да сте окружени мршавијима, флексибилнијима и наизглед искуснијима од вас. И као риба изван воде и уплашени, на тренутак пожелите да одете. А онда – одлучите да останете.
И за тили час схватите да су физичка снага и величина секундарне у односу на унутрашњи мир и отпорност. Такво искуство научи нас да понизност долази када прихватимо да величина и изглед не мере вредност или способност.
Ово је још један разлог да погледамо изван изгледа и величине, јер нас учи понизности и помаже нам да ценимо праву суштину људи око нас.
7. Разноликост и инклузија
Важност различитости и инклузије почиње гледањем даље од изгледа и величине. Када ограничимо доношење свог суда на физичке атрибуте, стварамо уску слику света. Пропуштамо богатство различитих позадина, искустава и перспектива.
Гледајући даље од ових површинских особина, негујемо окружење у коме се сви осећају укљученим. Обезбеђујемо простор да се чују различити гласови, да се деле идеје и да се догоди раст.
8. Срце хуманости
На крају крајева, оно што нас заиста дефинише као људска бића нису наши физички атрибути, већ наш карактер, наше вредности и наша дела. Гледање даље од величине и изгледа није само добра навика или морални избор. То је у срцу хуманости.
Ради се о препознавању да свака особа има јединствену причу коју треба испричати, јединствен допринос који треба дати.
Зато учинимо услугу себи и једни другима. Почнимо да гледамо изван онога што видимо на површини, јер ту ћемо пронаћи праву лепоту хуманости.
Промена перспективе
Начин на који перципирамо друге, и себе, може бити дубоко укорењен у нашим друштвеним нормама и личним предрасудама. Али, као што смо видели, постоји свет изван изгледа и величине који садржи праву суштину појединца.
Подсетимо се речи познатог физичара Алберта Ајнштајна, који је рекао: „Свако је геније. Али ако о риби судите по њеној способности да се попне на дрво, живеће цео свој живот верујући да је глупа. Сви смо у нечему добри.”
Хајде да преиспитамо наше тренутно мишљење. Заронимо испод површине и отворимо свој ум огромној санти леда који лежи испод. Јер, када променимо своју перспективу, не само да видимо људе другачије – ми видимо другачији свет. Свет у коме је свако цењен због своје јединствене снаге и јединствених квалитета. А то је свет коме вреди тежити.
Kako da skuvate krompir a da zadrži oblik i ne postane kašast? Otkrivamo vam trik!
Преузмите андроид апликацију.
