Научници указују да људи сањају више у прве 2. недеље живота него у било које друго време.
Дечији снови дуго су били непознаница па се није са сигурношћу могло рећи ни да ли сањају бебе ни да ли предшколци имају снове. Снови су описани још почетком људске историје, али су тек 1950. Eugene Aserinsky и његов ментор Nathaniel Kleitman, еминентни истраживач у области спавања са University of Chicago, открили образац можданих таласа који називамо РЕМ (брзо кретање очију) спавање. Током сна пролазимо кроз четири прогресивно дубље фазе сна, од 1 до 4 у којима је мозак тих, али тело може да се помера.
Шта је РЕМ спавање?
У свом веома личном извештају објављеном 46 година касније, Еугене Асеринскy описује како му је Клеитман доделио задатак да посматра стопе трептања беба током сна. После месеци релативно неуспешног рада, одлучио је да истражи сан одраслих, користећи потенцијал корнео-ретине за снимање покрета очију, са изузетним резултатима. Асеринскy и Клеитман су 1953. године објавили свој темељни рад у часопису Сциенце који описују 3 до 4 ноћна периода покрета очију, повећану брзину дисања и покрете тела код 20 одраслих особа. Они су накнадно објавили детаљнији опис 1955. а исте године су известили о сличним циклусима код беба које спавају.
У одвојеној фази, која се зове РЕМ спавање, мозак је веома активан, али тело делује парализовано (осим очију које се крец́у напред-назад). Овај РЕМ сан је оно што зовемо сањање. Као одрасли, око 20 одсто времена спавања проводимо у РЕМ сну.
Када и како почиње сањање?
Са 3 или 4 године, већина деце почиње да говори о својим сновима. У жељи да имитирају понашање одраслих, деца у том узрасту тврде многе ствари које нису сасвим чињеничне. Да ли стварно имају снове? Или можда користе своју плодну машту да опишу оно о чему су чули да други говоре, можда као још један начин да покушају да „ускоче у велики родитељски кревет“. Такође, поставило се и питање да ли би дечији снови могли да почну још раније, а да о томе почну да говоре тек као предшколци?
Како би решили ову мистерију, др Howard P. Roffwarg – пионир у области клиничке медицине спавања и истраживања сна, и његови сарадници 1966. године су започели класичну студију. Истраживачки тим је почео проучавање таласа сна код новорођенчади. Истраживачи су веровали да бебе немају РЕМ сан јер не сањају, али су истраживачи намеравали да открију како изгледају таласи спавања новорођенчади. Тим научника је наставио да мери таласе сна током детињства како би сазнали када и како почиње сањање.
За разлику од одраслих дечији снови су визуелнији
Запањујуће откриће било је да новорођенчад не само да сања, чак и првог дана живота, већ они заправо сањају више од студената који су изучавали феномен сањања. Студија је више пута поновљена, потврђујући и проширујући сазнање истраживача. Научници указују да људи сањају више у прве 2 недеље живота него у било које друго време. Визуелни део мозга је, на пример, активнији током РЕМ спавања новорођенчета него током сна одраслих, а изгледа и да имају живописније визуелне снове.
Бебе од 3 до 5 месеци сањају много више него бебе од 6 до 12 месеци. Деца од 18 месеци сањају скоро дупло више него трогодишњаци. До треће године, количина времена проведеног у сањању по ноћи је у истом опсегу као и код младих одраслих особа. Како се точак времена окреће кроз живот, сваке године сањамо све мање.
Дечији снови стварају нове везе у мозгу
Ако деца сањају од тренутка када су рођена, да ли би могла сањају и пре тог временам још док су у мајчином стомаку, запитали су се истраживачи. У том светлу сазнали су да бебе почињу да спавају већ од 4. недеље у мајчиној утроби. РЕМ таласи спавања пронађени су већ у 28. недељи гестације, а РЕМ таласи спавања праћени покретима очију из снова у 30. недељи гестације. На основу ових открића научници наводе да сањање почиње 2 или 3 месеца пре него што се бебе уопште роде.
Чини се да су дечији снови нека врста паралелне обраде којом интегришемо своје искуство, стварајући нове везе у мозгу. У материци, бебе вероватно сањају о пригушеном светлу које виде и о звуковима које чују (откуцаји срца, гласови и музика). Након рођења, можда сањају о експлозији нових призора, звукова, укуса, мириса и текстура док уживају у упознавању својих родитеља.
Истраживачи истичу да вероватно више сањамо дању него ноћу, а када спавамо, сањамо само око 20 одсто времена. Током не-РЕМ спавања, мозак се одмара. Такође, све више доказа указује да имамо праве снове по цео дан, али они се не примећују због „гласности” наших чула и нашег свесног размишљања. На сличан начин као што имамо несметан поглед на звезде на небу по цео дан, али их не можемо видети јер су преплављене сунчевом светлошћу.
Smršajte uz omiljenu jutarnju kafu: Dodajte ovaj sastojak i kilogrami će nestajati
Преузмите андроид апликацију.
