Важно је да родитељи препознају када је детету потребна помоћ.
Неки родитељи склони су да готово свако проблематично понашање детета приписују некој фази и говоре „проћи ће“. С друге стране, има оних који и на најмањи знак проблема „пале све аларме“.
Дечји и породични психолог Лариса Суркова објашњава како да не паничите, већ да препознате када заиста постоји неки проблем – не нужно велики – и када би требало да дете одведете код психолога.
Она на почетку наглашава да је важно да се деца не плаше психолога, те да је за то битно да се родитељи поставе као да је психолог пријатељ, саветник, и да га на тај начин представе малишану.
У наставку прочитајте зашто родитељи најчешће доводе децу код психолога – а то су уједно и разлози због којих малишане треба одвести овом стручњаку.
1. Изненадне промене у понашању или честе промене расположења
Такве промене не дешавају се без разлога. Разлог због којег родитељи треба да доведу малишана код психолога у том случају је да би заједничким снагама утврдили узрок таквих промена.
Суркова каже да је разлог често везан за родитеље – на пример, да се нешто озбиљно десило мами и/или тати, попут губитка посла или неке озбиљне свађе, а дете то одсликава својим расположењем.
Разлози могу да буду разни – повезани са баком или деком, са неким страхом који дете има, са ноћним морама, а узрок не мора да буде нужни ни „свеж“, већ може да буде последица и нечега што се десило пре шест месеци.
2. Изразите развојне кризе
Развојне кризе су природна ствар, за њих најчешће није потребно да се консултује психолог, већ је то просто знак да дете расте, сазрева. Међутим, ако се манифестује веома изражено, није згорег да се консултује стручњак.
Трауматични догађаји
У ситуацијама попут оних када се родитељи разводе, када је дете изгубило неку драгу особу, дефинитивно је добро да дете разговара са психологом, и важно је да се то не одгађа како не би дошло до каснијих последица, каже психолог
3. Јаки страхови
Деца се плаше много чега – инсеката, паса, висине, мрака… У највећем броју случајева иза тих страхова се не крије нека озбиљна траума или опасна ситуација која је узрок страха.
Понекад је ствар тога да се малишани плаше ствари које су им не познате, понекад страхове у њима заправо подгревају одрасли – рецимо, реченицом: „Не иди тамо, мрак је и тамо има бабарога“, након чега дете очекује да се бабарога појави у свакој мрачној просторији.
Да би се деца ослободила страхова, родитељи са њима треба да разговарају о свему што им је ново и што не разумеју, а не да их плаше мистичним бићима. У ослобађању од страха може да помогне и терапија уметношћу, где деца измишљају приче о својим страховима, цртају их или праве од пластелина.
Свакако, ако су страхови веома изражени и не можете сами да се изборите са тим, обратите се психологу.
4. Мањак самопоуздања или самопоштовања
Деца у почетку имају велико самопоштовање и генерално немају проблем са тим све док се родитељи, вртић или школа не умешају, каже психолог. Суркова истиче да је важно да родитлеји буду подршка свом малишану, да га не „спуштају“ на земљу пре времена.
Међутим, ако малишан већ има проблем са тим и веома је несигурно у себе, потребно је да цела породица учествује да се то промени.
5. Агресија
Агресија је често слика дететовог унутрашњег стања. То је сигнал да се у детету накупило много тога, да му је тешко, да се осећа лоше, да је повређен, те да почиње свој бол да „прелива“ на друге.
Понекад се дешава да је агресија одраз породичне ситуације, односно да је оно код куће научило образац понашања које подразумева вриштање, уједање, ударање… И у том случају је потребно да цела породица учествује у решавању проблема, а не само да се ради на промени дететовог понашања.
Преузмите андроид апликацију.
