Клуб основан 1919. године данас ужива у најберићетнијим данима у својој 105 година дугој историји. Тек сада Оџачани живе сан, који је пројектовао још велепоседник из породице подунавских Шваба, Јохан Ертл, када је основао Оџачки спортски клуб, који ће након Другог светског рата, на инсистирање комуниста, променити име у Текстилац.
Сада, више од века касније, Оџаци имају свог представника у српској фудбалској елити, у којој пливају узводно и одолевају јаким струјама, иако поседују убедљиво најмањи буџет у Суперлиги Србије (према подацима Трансфермаркта укупна вредност играчког кадра износи свега 4.000.000 евра).
О успону Текстилца и константним изненађењима које приређује клуб са запада Бачке за портал „Градске инфо“ говорио је капитен Текстилца – Никола Марјановић.
Дете Радничког из Сремске Митровице дуго је „лутао“ српским фудбалом (помало и словачким и аустријским), да би се коначно „скућио“ у Оџацима у сезони 2022/2023. Управо те такмичарске године кренуо је узлет плаво-белих, који су из трећег ранга српског фудбала дошли до првог. Марјановић је био један од најзаслужнијих што је одбрана Оџачана била статистички најбоља, прво у Српској лиги, па затим и у Првој лиги.
Иако није фудбалер са најдужим стажом у екипи Текстилца, руководство и стручни штаб су препознали лидера у 26-годишњем штоперу и задужили га капитенском траком.
„Има пар момака који су у клубу били и пре мене. Играли су када се клуб такмичио још у Војвођанској лиги, међу њима су Марко Луковић и Дејан Станковић. И ја сам већ дуже време ту. Добре партије и неки ауторитет на терену мислим да су пресудили да добијем траку.“
Како тврди дефанзивац Оџачана, у Српској лиги је пресудио квалитет, док је све остало приказ – колико је ова екипа жељна доказивања.
View this post on Instagram
„Стварно смо имали квалитетне појединце за Српску лигу. Били смо бољи од свих противника. Можда је мало незахвално рећи, али прошетали смо се кроз ту лигу. А онда када смо ушли у Прву лигу, сви су мислили да се нећемо тамо задржати, да ћемо се борити за опстанак. Међутим, наша екипа је састављена од момака који махом кроз каријере нису имали прилике да играју у прва два ранга такмичења, па је та ‘глад’ дошла до изражаја. Скупили су се појединци који су заслужили да играју Суперлигу у својим каријерама, а нисмо имали прилику. И у Првој лиги смо ишли утакмицу по утакмицу, брзо смо увидели да смо јаки и да можемо још више. Када смо тога постали свесни, није више било назад, ишли смо до краја. Успели смо у баражу да победимо Јавор и покажемо да можемо да се боримо са суперлигашима и да нам је место међу елитом“, истиче Марјановић.
Некада Јохан Ерл, данас Јован Милетић. Откaко је пре три сезоне рођени Оџачанин преузео клуб, Текстилац је доживео ренесансу и не само то, већ је дошао до висина о којима се нико није усудио ни да сања.
„Јоца је родом из Оџака и желео је да дигне клуб на неки виши ниво. Онда сам дошао ја и још неколицина играча као појачања и направљена је селекција фудбалера за пласман у Прву лигу. Тако је кренуло, али сигурно није био план да се уђе у Суперлигу (смех). Нико није веровао у тако нешто, ни ми сами. Међутим, када смо видели да можемо, рекли смо – ‘што да не’.“
Обично након уласка у највиши ранг, екипе се одлучују за тотални ремонт састава. И уместо момака који су дотле стигли својим залагањем и трудом, доводе се играчи са одређеним искуством у Суперлиги. То је пракса у српском фудбалу, јер је фудбал овог ранга превасходно бизнис. Али екипа из Оџака се одлучила на нешто другачији приступ.
„Највише је на то утицао буџет. Текстилац је мали клуб, из малог места, самим тим и мали буџет. Било је некако логично дати шансу момцима који су тај пласман изборили, евентуално уз пар појачања, у складу са могућностима. Али понављам, ми заиста имамо неколико квалитетних појединаца који до сада нису имали прилике да се докажу. Сада то чине, а тек ће се кроз пар година то видети када остваре трансфере у јаче клубове у Србији и Европи. Знам да смешно звучи, али сада видимо да ти ‘трећелигашки’ играчи побеђују ове неке ‘суперлигашке’.“
Међутим, на самом старту првенства је заиста изгледало као да је екипа из Бачке залутала у елиту. Након прва три кола, Оџачани су били без бодова, а на конту су имали већ седам примљених голова.
„Чим је изашао распоред, знали смо да ће нам на старту првенства бити веома тешко. Имали смо Војводину и Звезду у прва три кола. Међутим, иако смо изгубили од Војводине, ми смо показали да можемо да се носимо са њима, а Војводина је реално међу најквалитетнијим екипама у лиги. Нисмо се плашили никог и хтели смо да се изборимо за неко наше место под небом. И против ОФК Београда смо затим несрећно изгубили. Дочекали смо то четврто коло и дуел са Лучанима у Ужицу и после је кренуо низ добрих резултата, као што нас је касније кренула и серија лоших резултата (смех).“
Било је то историјско вече за Текстилац. Стадион „Радомир Антић“ је за њих био „Сантијаго Бернабеу“, а Иван Давидовић – Карим Бензема из најбољих дана.
„Ау, било је весело! Певали смо читав повратак кући, Ужице и Оџаци баш нису близу, тако да смо имали прилике већ да славимо у аутобусу.“
View this post on Instagram
Након тога, клуб из Оџака је освојио седам бодова из наредних четири кола, али су на тежи начин сазнали да у елити радовање, као и туговање – кратко траје. Уследила је серија пораза и након 15 одиграних кола, тим је примио већ 29 голова. Док су претходне сезоне у Првој лиги, за 39 кола, дозволили тек 28 да им се нађе у мрежи.
„Огромна је разлика између та два ранга, игра се тотално другачији фудбал. Прошле године смо деловали баш чврсто, сада покушавамо исти систем да успоставимо. Међутим, откaко смо ушли у Суперлигу, осетили смо разлику у квалитету. Ове најбоље екипе вам казне сваку грешку. И онда се деси да убедљиво изгубиш од Црвене звезде, Партизана, Војводине… Од Звезде смо у Купу изгубили 7:0, јер су нам сваку грешку казнили и онда дође до гадног пораза“, објашњава капитен Текстилца.
Након серије од шест везаних пораза, уследила је смена на клупи. Бранка Мирјачића, који је увео екипу у Суперлигу, заменио је искусни стручњак Славко Матић. Његова „шок терапија“ је уродила плодом. Реми на Карађорђу, па затим и победа над ОФК Београдом, усадили су у Оџачане нову наду.
„Упали смо у кризу резултата, потонули психички и питали се – ‘када ће стати силни порази?’. Његов долазак улио нам је неку нову енергију. Са собом је донео и додатну дисциплину, позитивност, коју смо додуше имали рано у првенству и са Мирјачићем. Једноставно, када крене лоше, мора да се догоди нека промена. Сада смо се тргли и поново верујемо у опстанак у лиги, можда и плеј-оф, што да не? (смех).“
Марјановић истиче да победе против Младости, Новог Пазара, ТСЦ-а и најскорија против ОФК Београда све падају у сенку ремија са Војводином на Карађорђу.
„Највећи бод смо освојили на Карађорђу. Нисмо им дозволили да направе честиту шансу читавих 90 минута. То успети против Војводине у Новом Саду заиста је тешко.“
Међутим, када би исти резултат успели да забележе и у суботу на Маракани, то би засигурно био „скалп“ сезоне.
„Ми увек идемо на победу. Колико ће то бити изводљиво видећемо на терену. Уколико успемо да изборимо и реми, бићемо задовољни, идемо ка томе“, рекао је Марјановић и поручио да се ни најмлађи фудбалери у саставу екипе из Оџака не плаше велике позорнице.
„Позитивна трема увек постоји, али у нашој екипи играју млади момци жељни доказивања. Самим тим, нема ту много страха код њих који би могао да утиче на игру. Они ће сваки тренутак на тим великим сценама покушати да искористе што боље.“
View this post on Instagram
На крају, момак рођен у Сремској Митровици говорио је и о навијачима Текстилца, који су ове сезоне приморани да путују на стадион „Славко Малетин Вава“ у Бачкој Паланци како би гледали своје љубимце.
„Веровали или не, у Суперлиги нам је посета мања него што је била и у Српској и у Првој лиги (смех). Разлог је тај што не играмо код куће, иако је Бачка Паланка релативно близу Оџака, једно пола сата вожње. Наши навијачи нас прате од Српске лиге. Тада смо имали и навијачку групу која је редовно долазила, са транспарентима, палили су и бакље. Давали су нам јак ветар у леђа, с тим су дошли и добри резултати. Касније смо са истим мотивом наставили и у Првој лиги, а и сада. Међутим, када се игра у свом месту, то је тотално другачија прича него када се игра негде у околини. Сигуран сам, да се игра у Оџацима, имали бисмо много више навијача на свакој утакмици. Долазили би и људи из околних села.“
Иако је пре сезоне било наговештаја да би се суперлигашка лопта могла на пролеће закотрљати и на Градском стадиону у Оџацима, изгледа да ће мештани овог насеља у Панонској низији морати да се стрпе још неко време – како би најбољи српски клубови посетили њихов комшилук.
„Не знам тачно шта се са тим дешава. Чујемо приче да би могла да крене нека изградња стадиона, али не знам да ли ће се то реализовати. Свакако да би то било боље и за нас играче, али и навијаче, као и читаве Оџаке“, закључио је Марјановић разговор за „Градске инфо“.
Ето, нит’ поштених трибина, рефлектора, ВАР инфраструктуре… Клупске просторије броје се на прсте једне руке, а момци опет гризу као лавови и одолевају у окршајима са вишеструко скупљим екипама. С времена на време се у српском фудбалу изроди нека прича, која потврђује тезу да се фудбал и даље игра срцем. Ту причу ове сезоне пишу момци из Оџака.
Klubovi Super i Prve lige prihvatili predlog FSS za reforme takmičenja
Преузмите андроид апликацију.
