Србија је у последњих неколико година постала (привремена) дестинација за стотинак хиљада Руса. Помињу се и далеко веће цифре, али по свој прилици оних који нису били само у пролазу већ овде данас и живе, барем до даљњег, има негде око 50.000. И у великом броју пију вино, што је оставило и те како видљив траг на актуелној винској сцени која се у последњих неколико година променила као никада до сада!
Не мали број угоститљеских објеката у центру Београда и Новог Сада опстаје у послу захваљујући управо тим новим суграђанима који имају обичај (и могућност) да редовно одлазе у ресторане и винске барове.
Пратећи свој укус и винска интересовања нови гости су такорећи преко ноћи почистили све залихе домаћих пенушаваца и тзв. природних вина. Руку на срце, ни једних ни других нема у Србији баш много, али је то дало преко потребан подстицај винарима који су муку мучили на домаћем тржишту, јер нико није обраћао превише пажње на пенушава и органска вина.
Све у свему, винска сцена Србије, Београда посебно, веома се усковитлала протеклих неколико година, па је сада присутан већ и знатан број локала, ресторана и винотека које су покренули сами Руси и у којима уз пробарну понуду српских винарија има све више и вина која су почели сами да увозе.
Један од тих нових руских винских барова је и Кунст на Врачару чији је сувласник Јевгениј Разумов, искусан познавалац вина још из времена док је живео у Санкт Петерсбургу. У Београду је од 2022. године, “други талас”, како каже, и после искуства у раду с једном великом овдашњом фирмом која је и увозник вина одлучио се да с пријатељем и земљаком отворе сопствени вински кутак у Београду. На полицама практично све “натуралисти”, највише из Србије, али и неколико етикета истог стила из Италије које је сам кренуо да увози.
– Ово је пре свега наш укус у вину, али он се у великој мери поклапа с тим шта највише пију Руси који су данас овде у Београду. Али погрешно би било речи како је то вински укус Руса. Треба имати на уму да је велика разлика између онога каква се вина пију у великим руским градовима као што су Москва или Санкт Петерсбург и вина која се пију у унутрашњости. Осим тога, Руси који су остали овде су углавном млађи људи, модерни, образовани, не обавезно и са великим приходима. Они који доиста имају много новца они су у Дубаију заједно са породицама и кућним љубимцима и сасвим сигурно пију вина из најпознатијих франуцуских, шпанских и италијанских подрума. Ови у Србији углавном желе да пробају нешто ново, занимљиво, прате светске трендове и њих по правилу интересују вина с минималним интервенцијама, биодинамика, натурална вина. Њих не интересују Моет нити велики брендови. Напротив! Без обзира што зарађују довољно да могу да приуште и најскупља вина, њихов избор су пре свега она за сваки дан – каже Јевгениј.
У ту категорију код Руса спадају и пенушава вина која су посебно популарна, укључујући и Пет-Нат. А када говори о српским органским винима, Јевгениј као “руске фаворите” истиче Маурера, Сагмеистера, Вујића, Башу, Француску винарију. Спомиње и Милијана Јелића, ДеЛену, каже има доста тога, углавном мање винарије које праве вина с “карактером, отиском поднебља”. Руски љубитељи вина у Србији воле да експериментишу, не беже да пробају нове сорте, али им је ипак лакше продати пино ноар него прокупац.
– То је зато што не знају за прокупац. У суштини мало ко је у Русији пре три године знао да се у Србији уопште прави вино – наводи Разумов.
Слична искуства има и Драгољуб Танасковић из популарног винског бара Quinta на Дорћолу, једном од омиљених места руских Београђана последњих година.
– Они млађи највише траже природна вина, нефилтрирана с израженим киселинама, оранже и наравно Пет-Нат, он се троши као вода. Мало старији желе да пробају ипак конвенционалнија, углавном скупља вина, пре свега српских произвођача а затим и остала. Утисак је да се и једни и други поприлично разумеју у вина, тачно знају шта би желели да пију – каже Драгољуб и примећује да је сада мање Руса у локалу у односу на време до пре годину дана када су они чинили чак и до 90% гостију!
– Што се цене тиче, она није пресудна. Ако им се вино допадне, не питају – додаје.
Марко Нинковић, увозник и дистрибутер чији Церпромет осим сопствених продајних објеката снабдева винима и многе ресторане и винотеке у Србији, на основу свог искуства каже да се долазак Руса у Београд мање одразио на продају вина а више на продају жестоких пића.
– Можда је првих годину дана или две продаја вина у продавницама и винотекама скочила максимум неких 20%, али сада је то негде око 5% у односу на време пре њиховог доласка. Главна се промена догодила у потражњи пенушавих вина. Буквално су у тим првим годинама испразнили полице с домаћим пенушавцима. Мислим да су наши винари тада продали за годину дана пенушаваца колико раније за 10 година! Касније су дошли неки млађи људи с другачијим укусом.
Пенушавци су и даље у фокусу, али се све више уз њих траже органска вина свих стилова, свежа и лаганија, дуго мацерирана, Пет-Нат, све то што одудара од конвенционалних вина. Прате дешавања у свету вина и оно што пишу медији, битне су им и препоруке руских винских блогера који живе овде, радознали су и не беже од тога да пробају нешто ново.
Иначе, углавном купују онлајн преко достављача, ређе долазе директно у објекат. Поготово од како су почели и сами да се баве увозом вина за своје ресторане – каже он.
Из ових неколико запажања винских професионалаца јасно је да су Руси постали значајан фактор на српској винској сцени. И не само као директни купци овде, већ и као спона с потенцијалним купцима у Русији. Наиме, за ових неколико година многе српске винарије су направиле значајне контакте с руским увозницима захваљујући баш Русима који су се затекли овде и упознали с квалитетом српских вина. А то је дугорочно гледано вероватно и значајније.
На винарима је сада да се укрцају у овај “руски воз” и искористе прилику на најбољи начин. Да не буде после – прошао воз!
Преузмите андроид апликацију.