Већина нас научи кључне животне лекције тек кад је прекасно. Ипак, кроз учење једни од других и ширење сопствених видика, можемо боље разумети свет, извући поуке из грешака и расти кроз животне изазове.
У животу често учимо важне лекције тек када прође много времена или када је прекасно. Међутим, како бисмо избегли такве ситуације, кључно је да учимо једни од других и да боље разумемо свет који нас окружује. Начин на који тумачимо стварност директно утиче на наше одлуке, уверења и пут којим крочимо. Перцепција ствара предрасуде, али и радозналост; страх, али и разумевање. На нама је да одлучимо да ли ћемо проширити своје хоризонте и извући максимум из сваке прилике коју нам живот нуди.
Перцепција је стварност
Истина је да начин на који тумачимо и разумемо свет директно утиче на наша уверења и начин на који живимо свој живот. Перцепција ствара предрасуде колико ствара и разумевање. Она ствара страх колико и радозналост.
Питање је само да ли желимо да наша стварност буде уска или широка и да ли ће нам блаженство које пружа незнање бити довољно или нам је потребно више.
Истина је да већина људи жели више. Чак и ако је то на подсвесном нивоу. Људи обично воле да трагају. Од колевке па до гроба, наше друштво истиче важност образовања. Учење и откривање је оно што радимо, али је ипак све теже разумети оно што не разумемо.
Да бисмо сазнали оно што не знамо, прво треба да се запитамо: Шта не знам и о чему желим да сазнам више?
Најважније је да схватимо да је у реду погрешити. У грешкама се крије раст.
Све је привремено
Наши добри тренуци су привремени, а исто важи и за лоше. Зато уживајте у њима и будите захвални на томе. Када дођу они лоши, знајте да ћете их пребродити. То није крај већ само пролазан тежак период. Живот је пун преокрета, успона и падова и изненађења.
Заборављамо да је живот путовање, а не о одредиште.
У свему постоји поука. Чини се да је многим људима – посебно младима – тешко да цене живот. Препознавање пуног значаја својих тешкоћа и грешака кључно је за поштовање овог путовања. Подједнако је важно да останемо скромни и да будемо захвални за радости које нам живот пружа.
Све је привремено, зато из свега треба извући максимум.
Важност присутности
„Ако сте депресивни, живите у прошлости. Ако сте анксиозни, живите у будућности. Ако сте у миру, живите у садашњости.“ – Лао Тзу
Често бринемо о ономе што долази или тугујемо због нечега што се већ десило. Иако је важно бринути и размишљати о својој будућности, не треба дозволити да то омета садашњост. Тренуци постају сећања, успомене. Уживајте у тренутку док га имате.
Обично је потребно да се бриге накупљају читаву вечност да бисмо схватили да није продуктивно бринути.
Живети у прошлости подједнако је непродуктивно. Свакако постоје предности у могућности да се осврнемо на себе и на своју прошлост. Важно је обратити пажњу на оно кроз шта смо прошли и како се због тога осећамо. Потребно је много емоционалне енергије да се тугује, процесуира и превазиђе.
Равнотежа између могућности да одвојимо време за размишљање и да дамо приоритет својој будућности док већину свог дана проводимо у садашњости непроцењива је, она мења живот.
Радите оно што волите, волите оно што радите
Наш посао је значајан аспект у нашем животу којем се посвећујемо. Ако нисмо срећни и задовољни послом који обављамо, та несрећа продираће у друге аспекте нашег живота. И мада ништа није савршено, важно је радити на себи и поставити се тако да остваримо циљеве и задовољства које желимо.
Најважније је да инвестирамо у себе.
Ово важи и за наш живот ван посла. С којим навикама и хобијима желимо да престанемо, а које желимо да развијемо и да започнемо? Важно је да будемо свесни врсте људи и активности којима смо окружени. Информације су као хранљиве материје за наш мозак и треба да будемо свесни онога што у себе уносимо. Успех није један тријумфални тренутак. Успех је низ тренутака (и избора) који воде до већих тренутака.
Једино ми, сами себи, можемо да станемо на пут и онемогућимо себи да сваки дан радимо оно што волимо.
Боб Дилан је то најбоље рекао: „Шта је новац? Човек је успешан ако устане ујутру и легне увече, а између тога ради оно што жели да ради.”
Да би били срећни, на томе треба да радимо
Најсрећнији људи обично су они који су највише радили на себи. Бити срећан захтева много рада. Исто толико рада – ако не и више – захтева да би били несрећни. Зато бирајте мудро. Бити срећан значи да смо у неком тренутку одлучили да преузмемо контролу над својим животом. То значи да смо одлучили да не будемо жртва и да ту енергију усмеримо назад у себе. Понекад је тешко, али морамо да се подигнемо и гурамо напред.
Наш живот је низ развоја и личног раста.
Једна од најгорих ствари које можемо учинити за сопствени развој јесте упоређивање себе са другим људима. Лако је запасти у љубомору и жељу за оним што други имају. Посебно због начина на који се повезујемо путем друштвених медија. Морамо да имамо на уму да људи на тим платформама обично показују само најбоље делове свог живота. Није фер према себи да када то видимо помислимо „хоћу и ја то да радим” или „желим да изгледам као они”.
Не само да нас то одвраћа од тога да будемо захвални за оно што имамо у свом животу, већ нам ништа продуктивно не доприноси. Најчешће је наша перцепција нечијег живота заблуда и фикција. А чак и ако није, фокусирајмо се на себе. Наше путовање и наша стаза оно су чиме треба да се бавимо.
Бити срећан захтева праксу. Било да учимо да се ослободимо свог ега или да стичемо навике да волимо себе… потребна је вежба. Имамо само један живот и треба да радимо што је више могуће да га учинимо најбољим могућим.
Ovakve ljude treba da ignorišete na poslu: Psiholog savetuje da jednog kolegu široko obilazite
Преузмите андроид апликацију.
