Градска библиотека огласила књигу месеца – представљамо топ 5 препорука новосадских библиотекара за јесење дане.
Остварење које је означено као књига септембра месеца је “Ти и ја смо били пар” ауторке Љубице Арсић.
На великом књижевном платну, налик узбудљивом филму, нижу се неочекиване слике, разгледнице и епифаније у причама нове збирке Љубице Арсић. Епизоде о паровима које је судбина спојила или које ће раздвојити махом су обични људи у необичним околностима, љубавници, пријатељи, мужеви и жене у браку што им измиче, али и познате личности, попут Пекића, Црњанског, Саве Шумановића, у којима је ауторка препознавала особености заједништва са још једним бићем и сагледала их из тог угла, преиспитујући феномене љубави и потчињености, зависности и оданости, заноса и заблуде… И заодевајући их притом у свој препознатљив, барокни стил.Међу свима њима женски ликови посебно су узбудљиви када су власници тек дела своје судбине…
Поред књиге месеца, обрадоваће вас још сјајних наслова по избору Градске библиотеке:
1.Медузе живе заувек док их не ухвате, Нађа Петровић
Рањиво и снажно, разиграно и узнемирујуће. Изузетан роман Нађе Петровић почиње као тинејџерска драма одрастања, али се брзо претвара у узбудљиву интимну исповест, лепршаву и поетичну, а истовремено дирљиву и болну. То је прича о дубокој и суштинској крхкости, о страху од смрти, али и страху од живота. Интензивно испричана, посебна и разарајуће емотивна, а опет уроњена у све несигурности, несталности и ломљивости душе једне младе девојке. У том контрасту, готово неспојивих ствари, Нађа Петровић гради свој изразито посебан ауторски свет, а њена проза нам директно у лице, снажно и без задршке баца нетакнуту и недвосмислену истину. Истину у коју не можемо да не поверујемо, јер та истина избија из сваке речи, мисли, погледа и уздаха главне јунакиње романа.
2. Бело се пере на деведесет, Броња Жакељ
Броња станује у Војковој, улици у којој увек сија сунце. Њена кућа мирише на загорело млеко и бухтле. Породици Жакељ често долазе гости, а кад сви седну за трпезаријски сто, бака Дада каже да имају заседање кућног савета. У кухињи се све ради, развлачи се тесто за штрудлу, завија се савијача, лупају се шницле, развија се тесто за резанце, тамо се и пегла. Укућани и комшије кафенишу по цео дан и испијају шљивовицу. Увек се пуши.У 19.30 породица се окупља да гледа Дневник. Телевизор се укључи у 19.13 да се загреје до 19.15 за цртани. Броња воли да гледа друга Тита. Једва чека да порасте па да учествује на радним акцијама где се певају песме и добија за ужину земичка и кобасица.
Па ипак, ништа у будућности није како је мала Броња замишљала. Бело се пере на деведесет је прича о одрастању саткана од добро познатих, у камен уклесаних правила живота у Југославији. Наивним речима детета које све види и све прати, Броња брани тај свет од заборава. Док је пратимо како стасава у младу девојку, Броњин приповедачки глас сазрева, проналазећи топле речи и за најпотресније људске судбине.
3. Расути умови, Габор Мате
Поремећај дефицита пажње (АДД) последњих година постао је контроверзна тема, умногоме захваљујући др Габору Матеу, који је скренуо пажњу јавности на његову широку распрострањеност. Др Мате указује на то да се овај поремећај у својој благој форми јавља код значајног дела популације и изражава уверење да наше социјално и емоционално окружење игра кључну улогу како у узроку, тако и у лечењу овог стања. Расути умови описују болну реалност овог поремећаја и његов утицај на децу, као и на каријеру и друштвене путеве одраслих. Иако признаје да генетика заиста може одиграти улогу у предиспонирању особе према АДД-у, др Мате иде још даље и фокусира се на ствари које можемо контролисати: промене у окружењу, породичну динамику и родитељске изборе. У Расутим умовима пружен је детаљан опис АДД-а и праваца у његовом лечењу, али је прича која је испричана већа од саме теме књиге, и тиче се свих битних елемената емоционалне писмености – емоционалне саморегулације, самородитељства и успостављања равнотеже.
4. Принцип 80/20, Ричард Кох
Принцип 80/20 представља правило по коме око 80% остварених резултата у било којој сфери живота произилази из тек 20% уложеног труда, времена или новца, што је у супротности са уобичајеним начином размишљања и општеприхваћеном тезом „без муке нема науке“. Међутим, ова правилност јасно се огледа у свим доменима живота. Доказано је да је 20% производа или купаца заслужно за читавих 80% зараде једне фирме, 20% криминалаца је одговорно за 80% укупних криминалних дела, 20% брачних парова сноси кривицу за 80% развода, а 20% младих стекне 80% расположивог образовања! Можда нисте ни свесни чињенице да 80% времена носите тек 20% од укупне гардеробе коју имате!
5. У касно љето, Магдалена Блажевић
Тешко да сте скоро прочитали нешто тако потресно а толико лепо као што је нова књига Магдалене Блажевић. Из посвете је јасно да је ово роман о ратном злочину. Одмах на почетку сазнајемо да је нараторка мртва девојчица. Она нам говори о свом детињству, даје нам крокије живота на селу, грубог, сиромашног и неидиличног, јер стваран живот никад није бајковит, али јесте топао и живописан, пун мириса, боја и звукова. Глас којим говори није незрео, напротив, али јесте детињи и поетичан, и управо то појачава сабласну језу предстојеће смрти. Је ли итко јавио љету да сам умрла? Ово је пре свега роман који у сваком актеру види рањивост и људскост, чак ни наоружани војници нису сведени на дехуманизовано зло. У њему нема националности, не спомињу се зараћене стране, и утолико је антиратни вапај снажнији, јер је то могао да буде било који рат. Контраст између нежности и лепоте с једне стране и ужаса и бесмислености с друге сломиће вам срце. Упркос мучној теми, У касно љето је роман који ће вас очарати поетичношћу и нежношћу.
Spremite se za magiju ”Dragi Bravo” cirkus stiže i u Novi Sad
Преузмите андроид апликацију.
