Београдска берза на јесен треба да прослави 130 година постојања, јер је новембра 1894. одржана оснивачка скупштина, док је са радом почела у јануару наредне године.
То је свакако повод за питање са чиме ће берза „пред Милоша”. Па не баш с много чиме.
Она је практично на силазној путањи у односу на време када је обновљена двехиљадитих година, није испунила задатак да буде извор капитала за компаније, а да мали улагачи „обрну” новац па било да зараде или изгубе зависно од перцепције прилика на тржишту како су нас подучили амерички филмови.
Такви неки играчи бирају да се „поиграју” на њујоршкој или лондонској берзи.
И док се код нас годинама „поправља” инвестициони амбијент, домаћи грађани све више улажу на страним берзама.
То и даље није масовно тржиште и чини га вероватно тек око неколико хиљада грађана, али интерес свакако постоји јер је то норма штедње у свим развијеним и нормалним земљама.
У последњих десет година грађани који су штедели у банкама све што су зарадили на камати изгубили су у једној години инфлације.
Грађани који су штедели на светским берзама остварили су кудикамо значајније приносе и та свест полако сазрева, премда су и даље код нас главни видови штедње депозити и некретнине, указује овај брокер.
Преузмите андроид апликацију.
